Dr Jasmina Labudović Stanković*
Pregledni naučni članak
UDK: 336.001
doi: https://doi.org/10.46793/GP.1602.097LS
FINANSIJSKE INOVACIJE**
Rad primljen: 05. 10. 2025.
Rad prihvaćen za objavljivanje: 25. 12. 2025.
U ovom radu autor nastoji da objasni genezu finansijskih inovacija, njihovu suštinu i efekte. Polazi od pojmovnog određenja finansijskih inovacija. Ukazuje da finansijske inovacije olakšavaju i povećavaju efikasnost osnovnih funkcija finansijskog sistema, odnosno smanjuju njihove troškove. Finansijske inovacije su nastale kao odgovor na uvođenje tržišnog modela poslovanja koji je istisnuo do tada prihvaćen tradicionalni monetarni koncept, a koji je nosio pečat državnog intervencionizma. Finansijske inovacije su trajno obeležje finansijskog sistema i generator daljih promena, bez mogućnosti povratka na „staro“. Iako imaju pozitivne efekte, ne smeju se zanemariti ni negativni. Potencijalno najveća opasnost finansijskih inovacija leži u stvaranju sistemskog rizika i izazivanju makroekonomske nestabilnosti.
Ključne reči: finansijske inovacije, konkurencija, visoka tehnologija, finansijski sistem, makroekonomska nestabilnost, sistemski rizik.
I POJMOVNO ODREĐENJE
Inovacije su od izuzetnog značaja za privredu u celini, kako za realni sektor privrede, tako i za finansijski. Savremeni finansijski sistemi su pod velikim uticajem finansijskih inovacija, ali uporedo sa njima i pod velikim uticajem inovacija u digitalnoj tehnologiji. Ta sprega finansijskog sistema i tehnoloških inovacija ostavlja jasan trag na finansijska tržišta, odnosno poslovanje finansijskih institucija.[1] Inovacije generalno, a posebno inovacije u digitalnoj tehnologiji u savremenom svetu se doživljavaju kao važan faktor privrednog rasta i razvoja.[2] Inovacije su važan faktor konkurentnosti ne samo na mikroplanu, već i na makroplanu.
Želeći da ukaže na veliki značaj finansijskih inovacija, Van Horne ističe da su finansijske inovacije jedan od temelja finansijskog sistema, „krvotok efikasnog i odgovornog tržišta kapitala.“[3]
Želja za prisvajanjem većeg profita i smanjenjem troškova poslovanja leži u potrebi finansijskih institucija da kreiraju finansijske inovacije. Finansijske inovacije predstavljaju nešto novo – nove finansijske proizvode, tj. usluge, nove proizvodne procese, pa i nove organizacione forme (na primer, elektronske berze, berze kriptovaluta i sl.), nešto što smanjuje rizike, odnosno pruža poboljšane i kvalitetnije proizvode i usluge koji bolje zadovoljavaju potrebe klijenata.[4] One se mogu kreirati kako bi se smanjili troškovi, povećala efikasnost i konkurentnost. Nakon određenog perioda, inovacija prestaje to da bude. Ona postaje samo jedan od „standarda“ koji se koriste u poslovanju.
Tufano kaže da je „finansijska inovacija čin stvaranja, a zatim popularizacije novih finansijskih instrumenata, kao i novih finansijskih tehnologija, institucija i tržišta.“[5]
Da bi se finansijske inovacije ispravno definisale, u literaturi se navodi da treba poći od osnovnih funkcija finansijskog sistema, koje se mogu svesti na sledeće: prenos sredstava kroz vreme i prostor, prikupljanje sredstava i njihova raspodela, upravljanje rizikom i njegova kontrola i obezbeđenje informacija i smanjenje informacione asimetrije. Neka inovacija se može tretirati kao finansijska inovacija ukoliko olakšava ili povećava efikasnost najmanje jedne od prethodno pomenutih funkcija, odnosno ukoliko smanjuje troškove obavljanja pomenutih funkcija.[6] Stoga bi se finansijska inovacija mogla definisati kao „razvoj, uvođenje i upravljanje proizvodom, procesom, poslovnim modelom ili tehnologijom u cilju olakšavanja ili povećanja efikasnosti najmanje jedne ili više osnovnih funkcija finansijskog sistema.“[7]
Uz pomoć finansijskih inovacija i sam finansijski sistem se prilagođava brojnim promenama. Tako, finansijski sistem se prilagodio tržišnom modelu poslovanja u odnosu na ranije preovlađujući model administrativnog regulisanja, tj. intervencionizma. To je i ključni razlog uvođenja finansijskih inovacija.
Finansijske inovacije su konstantno praćene razvojem visoke tehnologije koja predstavlja osnovu za kreiranje finansijskih inovacija. Zato praktično svaka finansijska inovacija podrazumeva spregu sa visokom tehnologijom.[8] Finansijske inovacije nastaju zahvaljujući saradnji finansijskih institucija i specijalizovanih softverskih i tehničko-tehnoloških kompanija.[9] Kreiraju ih ne samo finansijske institucije, već i tehničko-tehnološke kompanije.
Makroekonomska nestabilnost, visoka inflacija, oscilacije kamatnih stopa i deviznih kurseva, restriktivna monetarna politika, visoki porezi, stroga regulativa, tehničko-tehnološki napredak, čak i naučna istraživanja, adekvatna patentna zaštita[10] mogu podstaći subjekte, u našem slučaju banke i druge finansijske institucije da „tragaju“ za inovacijama. Inovacije nastaju i kao odgovor na već postojeće inovacije zbog tehnološkog napretka.[11]
Zahvaljujući visokoj tehnologiji, podaci mogu lako da se prikupe i obrade, mogu se kreirati nove vrste usluga, kompletnije zadovoljiti potrebe klijenata, ali i smanjiti troškovi. Inovativnost u sprezi sa znanjem, iskustvom i top menadžmentom, postaje komparativna prednost. Glavni mehanizam pojavljivanja finansijskih inovacija manifestovao se preko stvaranja novih finansijskih instrumenata tržišta novca 50-ih i 60-ih godina HH veka usmerenih na povećanje likvidnosti nebankarskih subjekata.[12] Osim ovih instrumenata, izuzetan značaj među prvim finansijskim inovacijama imaju finansijski instrumenti kojima se vrši transfer rizika, odnosno kojima se trguje rizikom.[13] To su tzv. finansijski derivati: svopovi, fjučersi, opcije, forvardi. Novinu je predstavljalo i uvođenje varijabilnih kamatnih stopa na kredite i obveznice.[14] Usledili su elektronski prenosi sredstava, bankomati, kreditne kartice, nove hibridne hartije od vrednosti, virtuelne banke[15], a posle globalne finansijske krize 2007/2008 i kriptovalute.
Finansijske inovacije jesu podsticajne za banke i druge finansijske institucije te stoga investiraju u nove tehnologije kako bi unapredile finansijski sistem i ostvarile rast, tj. profit.[16] S druge strane, previše inovacija ili inovacije koje se ne koriste pravilno i koje se zloupotrebljavaju mogu imati vrlo ozbiljne posledice ne samo po jednu nacionalnu privredu, već i svetsku.
II PREDUSLOVI ZA FINANSIJSKE INOVACIJE
„Traganje“ za finansijskim inovacijama zahteva ozbiljne resurse, istraživanja, stručni kadar. U literaturi se navode određeni preduslovi, tj. pretpostavke neophodne da bi nastale inovacije. To su: tržišna moć kompanija, veličina kompanije (ova prva dva uslova potiču od Šumpetera[17]), tehnološke mogućnosti, tj. korišćenje dostignutog tehničko-tehnološkog znanja, mogućnost prisvajanja inovacija i njihova adekvatna zaštita, kao i uslovi tražnje na tržištu na kome se inovacije primenjuju.[18] Prethodno navedenom, možemo dodati i naučna istraživanja o efikasnosti i neefikasnosti tržišta[19], ali i poresku politiku i propise za koje je nobelovac Merton Miller verovao da su upravo od njih došli glavni podsticaji za finansijske inovacije.[20]
Neka istraživanja pokazuju da su veće finansijske institucije inovativnije nego manje. Razlozi mogu biti: posedovanje većeg kapitala i lakši pristup resursima za ulaganje u istraživanje i razvoj; prednosti ekonomije obima i mogućnost deljenja troškova; veći očekivani prinosi i veće šanse za maksimiziranje profita; veća sposobnost apsorbovanja gubitaka zbog grešaka; posedovanje raznih ekspertskih timova i sl. S druge strane, prethodni argumenti se mogu i relativizovati, pa se ističe da i manje finansijske institucije mogu biti kreatori inovacija jer brže donose odluke.[21]
Finansijske inovacije su prilično drugačije od inovacija u proizvodnom sektoru. Mogućnost prisvajanja inovacija je jedna od razlika između inovacija u finansijskom i proizvodnom sektoru privrede. U državama potpisnicama Konvencije o evropskom patentu za finansijske inovacije se ne može dobiti patentna zaštita.[22] Intelektualna svojina koja nema za rezultat tehničko rešenje ne smatra se pronalaskom. Da bi se finansijske inovacije patentirale treba da rešavaju neki tehnički problem. Drugačija je situacija u anglosaksonskim državama u kojima se može dobiti patentna zaštita za finansijske inovacije.
U SAD-u se finansijskim inovacijama pruža patentna zaštita. Zapravo, ona je moguća od 1998. nakon sudskog spora State Street Bank and Trust v. Signature Financial Group. Spor je nastao zbog softverskog programa koji se koristio za određivanje vrednosti investicionih fondova. State Street Bank je tužbom tražila da se patent za softverski program koji je Signature Financial Group dobio 1993. godine poništi jer se odnosio na poslovni metod.[23] Međutim, sud je potvrdio patentibilnost softvera zato što je primenjen matematički algoritam proizveo „koristan, konkretan i opipljiv rezultat,“ što je zapravo bila cena akcije koju su koristila i regulatorna tela.[24] Patentibilnost poslovnom metodu, po pravilu, priznaje se ako za rezultat ima tehničko rešenje. Međutim, ovde to nije bio slučaj. Primenjenom poslovnom metodu nedostajao je tehnički karakter, ali je taj problem „nestao“ uz pomoć računara. Uputstvo za obavljanje posla, tj. poslovni metod je bio sadržan u samom računarskom programu,[25] pa je na taj način potvrđena patentibilnost softvera. Međutim, prema stavu evropskih sudova, to nije dovoljno da bi se dobila patentna zaštita.[26]
Nakon sudskog epiloga u pomenutom sporu, povećan je broj zahteva za patente i broj odobrenih patenata koji štite poslovni metod u SAD-u.[27] Patentna zaštita za finansijske inovacije bankama i drugim finansijskim institucijama je važna jer se njihove ideje mogu lako koristiti od konkurenata. Mnoga poboljšanja u pogledu patentiranja finansijskih inovacija usledila su nakon usvajanja novog Zakona o američkim izumima septembra 2011. (America Invents Act - AIA[28]) zahvaljujući moćnom bankarskom lobiju.
Zanimljivo je napomenuti da se u literaturi izražava sumnja da patentiranje možda nije optimalna odluka za one finansijske inovacije koje šire rizike.[29] Mnoge finansijske inovacije karakteriše složenost i visok rizik (na primer sekjuritizovane hartije od vrednosti). Praksa je kroz finansijske krize pokazala koliko su takvi finansijski proizvodi opasni jer stvaraju sistemski rizik, pa je sasvim razumljiva sumnja u opravdanost patentne zaštite visokorizičnih finansijskih inovacija.
III RAZLOZI NASTANKA FINANSIJSKIH INOVACIJA
Pojavi finansijskih inovacija prethodio je čitav lanac događaja koji su uticali na finansijski sektor, a posebno na banke. Lanac događaja i krupnih promena pokrenut je uvođenjem tržišnih metoda poslovanja od druge polovine HH veka u finansijski sektor, što je bio veliki zaokret nasuprot do tada prihvaćenom tradicionalnom monetarnom konceptu. Došlo je do „raskida sa prošlošću“.[30] U početku su promene u poslovanju bile postepene, a zatim su se ubrzale bez mogućnosti povratka na raniji tzv. tradicionalni način poslovanja. Tradicionalni monetarni koncept i način poslovanja podrazumevali su pečat državnog intervencionizma.
U tradicionalnom monetarnom sistemu intervencionizmom, tj. administrativnim merama se obezbeđivala sistemska stabilnost finansijskog sistema.[31] Postojala je vrlo ograničena i kontrolisana konkurencija među finansijskim institucijama i njihova specijalizacija s ciljem da se rizici drže pod kontrolom. Plafoniranje kamatnih stopa je imalo isti smisao. Međutim, pod naletom tržišnog načina poslovanja i željom za većim profitom, intervencionizam se istiskuje, pa konkurencija prestaje da bude ograničena, napušta se specijalizacija finansijskih institucija i plafoniranje kamatnih stopa.[32] Sa procesom deregulacije, jača konkurencija, a nestabilnost finansijskog sistema se povećava i postaje imanentna savremenim privredama.[33] U takvim okolnostima upravljanje rizicima postaje vrlo važno.
Kao odgovor na takve okolnosti nastaju finansijske inovacije koje praktično promovišu i jačaju tržišni metod poslovanja u finansijskom sektoru.[34] Ograničena i strogo kontrolisana konkurencija u tradicionalnom monetarnom sistemu nije pružala mogućnost za velike profite, naročito kada su mnogi poslovi postali neisplativi zbog visoke inflacije i rasta kamatnih stopa 70-ih godina HH veka. Inovacije su stoga odraz motiva da se stekne veći profit, odnosno da se profit održi usled sve veće konkurencije. Zato banke, ali i druge finansijske institucije nastoje da osmisle profitabilne inovacije.[35] Konkurencija ih primorava da se fokusiraju i na klijente kako bi zadovoljili njihove sve zahtevnije potrebe.[36] Tako finansijski sistem postaje pravi „rasadnik inovativnih usluga, procesa, poslovnih modela i tehnologija“.[37]
Od finansijskih inovacija se očekivalo da tržišta učine efikasnijim i da doprinesu sniženju troškova. Pod pretpostavkom da su tržišta zaista konkurentna, profitabilnost finansijske inovacije će za inovatora vremenom opadati.[38] Mogućnost sticanja profita je svakako poziv i konkurentima, tj. novim subjektima da uđu na tržište, što bi u uslovima pojačane konkurencije, makar teorijski, trebalo da donese i veću korist za klijente.
Ben-Horim i Silber pretpostavljaju da mnoge finansijske inovacije nastaju iz potreba mnogobrojnih kompanija da se „oslobode“ različitih ograničenja koja im se nameću u poslovanju.[39] Ta ograničenja potiču od države, a inovacije su odgovor na takva ograničenja. Veliki broj finansijskih inovacija jeste posledica regulatornih ograničenja koja uvek podrazumevaju veće troškove za finansijske institucije.[40]
Tokom HH veka, čitav finansijski sektor, a posebno bankarski sektor bio je izložen krupnim promenama. Promene su nastupile u finansijskoj strukturi, kao i u poslovanju banaka i drugih finansijskih institucija. Talasi globalizacije, liberalizacije, deregulacije, pojačane konkurencije i tehnološkog napretka dotakli su i finansijski sektor kao izuzetno važan jer obezbeđuje finansiranje, odnosno transfer kapitala realnom sektoru privrede. Promenio se način pružanja finansijskih usluga, način određivanja cena tih usluga, povećala se brzina transakcija, proširio se obim poslovanja finansijskih institucija.[41]
Promene o kojima govorimo zahvatile su pre svega razvijene države,[42] a zatim i one u razvoju. U komercijalnim bankama se promenila struktura depozitnih izvora (smanjenje štednih i oročenih depozita), struktura kreditnih plasmana (smanjio se procenat kratkoročnih kredita, povećao procenat dugoročnih), a nastupile su promene i u strukturi poslovanja jer komercijalne banke, pored svojih tradicionalnih depozitnih i kreditnih poslova, počinju sve više da se bave i vanbilansnim aktivnostima (izdavanje akreditiva, garancija, devizni poslovi, zatim poslovi sa finansijskim derivatima i sl).[43] Ubrzani razvoj tržišta kapitala, tehnološka revolucija i informacione tehnologije koje su svoju primenu našle u finansijskom sektoru dodatni su faktori promena u finansijskom sektoru. Pored toga, zapaža se i vrlo intenzivna i oštra konkurencija između finansijskih institucija (ne samo u pogledu visine kamatnih stopa, odnosno cena usluga, već i konkurencija u pogledu sve većeg broja, ali i kvaliteta finansijskih usluga). Da bi se takmičile sa drugima, finansijske institucije koriste tehničko-tehnološka dostignuća. Konkurencija zahteva i niže troškove poslovanja. Da bi ostale konkurentne i profitabilne, banke bivaju prisiljene da se „bore“ za klijente. Klijenti banke postaju i klijenti drugih finansijskih institucija po različitim osnovima. Slobodni viškovi finansijskih sredstava stanovništva postaju predmet interesovanja različitih finansijskih institucija. Prestaju stroge granice u pogledu obavljanja poslova između banaka i drugih finansijskih institucija. Razlike postaju zamagljene.[44] Na primer, banke počinju da obavljaju poslove osiguranja. Poslovanje se proširuje i zasniva na principima ekonomije obima i ekonomije opsega.[45]
U trci za sticanjem konkurentskih prednosti, banke i druge finansijske institucije bivaju privučene visokim tehnologijama koje vrlo lako i efikasno mogu da koriste u svom poslovanju. Konkurencija je danas jedan od najznačajnijih faktora koji podstiče finansijske institucije da se opredele za inovacije. Ulaganja u visoke tehnologije jesu skupa i inicijalno predstavljaju veliki trošak, ali se vremenom isplate. Danas je finansijski sektor pod velikim uticajem veštačke inteligencije, tzv. mašinskog učenja i tehnologije blokčejna koji pružaju nebrojene mogućnosti za dalji razvoj finansijskog sistema i finansijskih inovacija.[46]
Pandemija Kovid-19 tokom 2020. godine doprinela je širenju digitalne revolucije, ulaganju u sajber bezbednost, te tako i novim finansijskim proizvodima. I tada su nastajale inovacije koje su banke koristile za pružanje usluga na daljinu.
I internacionalizacija može biti razlog za finansijske inovacije jer sa sobom nosi rizik oscilacija deviznog kursa, kao i brojne regulatorne izazove.[47] Novi talas internacionalizacije i povezivanja tržišta nastao je sa uvođenjem evra kao zajedničke valute u zemljama članicama EMU.
Finansijske inovacije su intenzivirane i nakon velike globalne finansijske krize 2007/2008. Banke i druge finansijske institucije sve više počinju da patentiraju svoje inovacije u svojim tradicionalnim poslovima.[48] Kao razlog za konstantne finansijske inovacije u literaturi se navodi da je finansijski sektor pokazao pad produktivnosti, kako u SAD-u, tako i u Velikoj Britaniji i to u periodu između 2010. i 2018, s tim da ima i drugačijih podataka.[49]
IV EFEKTI FINANSIJSKIH INOVACIJA
Finansijske inovacije jesu odraz promena u finansijskom sektoru, ali su i generator daljih promena. Promene i efekti koje izazivaju nije moguće „izbrisati“ i vratiti se „na staro“. Zato se sa pravom može reći da su finansijske inovacije „trajna karakteristika promena“ finansijskog sistema.[50] Finansijske inovacije su često lako prihvatljive i brzo se šire, naročito među mlađom populacijom klijenata banaka i drugih finansijskih institucija. Mnoge finansijske inovacije se mogu koristiti zahvaljujući mobilnim telefonima, tabletima, računarima i sl., obezbeđujući korisniku komfor („jednim klikom“, bez da na primer odlazi u banku), veliku brzinu obavljanja određene transakcije itd. To je ono što privlači mlađe generacije.
Finansijske inovacije mogu izazvati različite efekte. Neki od njih su pozitivni, a neki negativni. Frame i White smatraju da inovacije generalno imaju pozitivne efekte na društvo jer povećavaju prihode i društveno blagostanje.[51] Ipak, ne negiraju postojanje negativnih efekata kao što su povećanje rizika, veća nestabilnost finansijskih tržišta, finansijske krize nastale upravo kao produkt finansijskih inovacija i sl.
Kao pozitivne efekte finansijskih inovacija možemo navesti olakšano obavljanje finansijskih transakcija (na primer plaćanje preko mobilne aplikacije), smanjenje troškova i vremena potrebnog za obavljanje transakcija. Povećava se brzina opticaja novca. Takođe, finansijske inovacije mogu povećati kvalitet finansijskih usluga, lojalnost kupaca i učinke zaposlenih. Mogu privući nove klijente i omogućiti pružanje novih usluga koje bolje odgovaraju potrebama klijenata.[52]
Među važne monetarne efekte finansijskih inovacija treba pomenuti povećanje kamatnih stopa nakon perioda visoke inflacije 70-ih godina HH veka, a s tim povezane i oscilacije deviznih kurseva što je dovelo i do povećanja međuzavisnosti nacionalnih privreda. Kamatne stope i devizni kursevi su vrlo važni jer predstavljaju kanale transmisije monetarne politike.[53] Uvođenje varijabilnih kamatnih stopa takođe je izazvalo promene u monetarnom sistemu. Novi instrumenti tržišta novca kao finansijske inovacije doprineli su rastu likvidnosti subjekata, što je još jedan od efekata inovacija. Zahvaljujući elektronskom novcu, menja se i tehnologija platnog prometa. Smanjuje se tražnja za gotovim novcem i ubrzavaju transakcije plaćanja.
Povećanje rizika, zloupotreba finansijskih inovacija, finansijske krize kao posledica visokorizičnih aktivnosti i sve veća nestabilnost finansijskog sistema negativni su efekti finansijskih inovacija. Problem makroekonomske nestabilnosti nastaje zbog nemogućnosti da se novi oblici imovine, usled nelikvidnosti, pretvore u transakcioni novac što dovodi do finansijske krize.[54] Zato treba biti oprezan jer kako upozorava Mayer „kratkoročne koristi mogu biti plaćene dugoročnom katastrofom.“ Iako je motiv za uvođenje nekih finansijskih inovacija bio smanjenje rizika, tj. diverzifikacija i bolje upravljanje rizikom, efekti su bili upravo suprotni. Sekjuritizacija[55] pre svega hipotekarnih stambenih, ali i drugih kredita, obeležila je drugu polovinu HH veka i početak HHI veka, rezultirajući globalnom finansijskom krizom 2007/2008 godine sa katastrofalnim efektima.[56]
Zastrašujuće je što su mnogi finansijski proizvodi stvoreni sa namerom da se „zaobiđu kontrolori i računovodstvena pravila,“[57] što znači da im je suština bila prevara. Zanemarivanje rizika i izbegavanje da se sprovede objektivna analiza rizika, već vrlo pristrasna koja vodi do pogrešnih procena investitora dodatno destabilizuje finansijski sistem. Tako se razvija predatorska praksa finansijskih institucija motivisana samo željom za većim profitom u uslovima pojačane konkurencije, bez vođenja računa o klijentima.[58] Finansijske inovacije može karakterisati složenost, pa klijenti nekada ne mogu razumeti koje sve troškove nose i kakve rizike. Inovacije im mogu prouzrokovati i štetu. To govori o prisutnoj informativnoj asimetriji. Tako se klijenti mogu obmanuti u pogledu ukupnih troškova određene finansijske usluge i njihove rizičnosti.
Jedna od najvećih finansijskih inovacija nakon globalne finansijske krize su kriptovalute. Iako su vrlo popularne, nose mnoge rizike. Vrlo su nestabilne (podležu velikim cenovnim oscilacijama), otežano je pratiti finansijske transakcije sa kriptovalutama, odnos između decentralizovanog finansijskog sistema i tradicionalnog nije sistemski uređen i sl.[59] Mnoge države ne regulišu ovu oblast, a u nekima je upotreba kriptovaluta zabranjena.[60] Kriptovalute ne izdaje centralna banka, niti garantuje za njih, te stoga ne podležu pravilima monetarne politike. Nemaju pravni status novca, ali ih fizička lica i pravna lica prihvataju kao sredstvo razmene. Reč je o jednoj vrsti privatnog, nezvaničnog novca. Njihova je budućnost vrlo upitna. Država ne odgovara za štetu koju pretrpe transaktori u vezi sa kriptovalutama i drugom digitalnom imovinom.[61]
Jačanje tržišne konkurencije u finansijskom sektoru je direktna posledica uvođenja finansijskih inovacija, pri čemu konkurencija konstantno zahteva inovativnost. Rezultat toga je sve veći broj finansijskih inovacija u kombinaciji sa tehničko-tehnološkim napretkom. Finansijske inovacije se ne zaustavljaju.[62] Konstantno nastaju nove, s tim što nadležna nadzorna tela moraju voditi računa o suštini finansijskih inovacija. Finansijske inovacije mogu dovesti do sukoba privatnog interesa koji je vođen profitom i makroekonomske stabilnosti, odnosno javnog interesa. Zato je bitan i nadzor na nadnacionalnom nivou jer se rizici lako prenose. Makroprudencijalna politika može imati vrlo jasan i snažan uticaj na smanjenje rizika, pa se smatra da može promovisati inovacije smanjujući rizike koje one stvaraju.[63] Ona je ključna u borbi protiv sistemskog rizika jer on ugrožava poverenje investitora. Ovakav značaj makroprudencijalne politike proizlazi iz ograničenja mikroprudencijalne politike koja je fokusirana na pojedinačne finansijske institucije, što za opštu finansijsku stabilnost nije dovoljno.
Finansijske inovacije ne proizvode samo efekte u finansijskom sektoru, već proizvode efekte i imaju veliki značaj i u realnom sektoru privrede. Preko finansijskih inovacija može se obezbediti potreban kapital za finansiranje različitih poslovnih poduhvata u proizvodnom sektoru i to često „u većem iznosu i uz niže troškove“[64] nego iz tradicionalnih izvora. Na primer, one mogu poslužiti finansiranju poljoprivredne proizvodnje i obezbediti finansiranje nedovoljno razvijenih regiona ukoliko se ono ne obezbedi preko banaka.[65]
V ZAKLJUČAK
Ključni razlog uvođenja finansijskih inovacija bio je prilagođavanje tržišnom načinu poslovanja. Njihova pojava značila je raskidanje sa strogo kontrolisanom konkurencijom u finansijskom sektoru, specijalizacijom banaka i drugih finansijskih institucija, niskim profitom i intervencionizmom koji su imali za cilj sistemsku stabilnost finansijskog sistema. Finansijske inovacije su motivisane željom da se poveća efikasnost u poslovanju, konkurentnost, sticanje većeg profita, ali i da se zadovolje sve zahtevnije potrebe klijenata. One podrazumevaju nov način pružanja finansijskih usluga, nov način određivanja cena finansijskih usluga, veću brzinu obavljanja transakcija, širi obim poslova. Najveći broj finansijskih inovacija nastaje u anglosaksonskim državama, posebno u SAD-u. Stoga nije slučajno što se baš u ovim državama odobravaju patenti za finansijske inovacije.
Mnoge finansijske inovacije su vrlo složene i karakteriše ih informaciona asimetrija. Mogu biti vrlo opasne jer šire sistemski rizik koji se ne može diverzifikovati. Inovacije koje se zloupotrebljavaju mogu imati vrlo ozbiljne posledice svetskih razmera. Njihovi efekti mogu izazvati finansijske krize. U suštini, „kratkoročne koristi mogu biti plaćene dugoročnom katastrofom“. Finansijske inovacije su postale trajno obeležje finansijskog sistema i generator su daljih promena.
Jasmina Labudović Stanković, LL.D.*
FINANCIAL INNOVATIONS
Summary
The author explains genesis of financial innovations, their essence and their effects. The paper starts with definition of financial innovations. Financial innovations facilitate and increase the efficiency of the basic functions of the financial system, i.e. reduce their costs. A particularly important issues in the paper are devoted to the reasons for the emergence of financial innovations and their effects. Financial innovations emerged as a response to the introduction of a market business model that displaced the traditional monetary concept. Financial innovations are a permanent feature of the financial system and a generator of further changes. The last part of the paper is the conclusion. Although financial innovations have positive effects, their negative ones should not be ignored either. The potentially greatest danger of financial innovations lies in the creation of systemic risk and causing macroeconomic instability. It could be said that short-term benefits come at the cost of long-term disaster.
Key words: financial innovations, competition, high technology, financial system, macroeconomic instability, systemic risk.
* Redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu, jlabudovic@jura.kg.ac.rs
** Rad je rezultat istraživanja na projektu Pravnog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu: „Usklađivanje pravnog sistema Srbije sa standardima Evropske unije“ koji se finansira iz sredstava Fakulteta.
[1] Uvođenje telegrafa i tikera u drugoj polovini XIX veka, a zatim i telefona u rad berze imali su velikog uticaja na rad berze u Njujorku. Prava revolucija u berzanskom poslovanju širom sveta nastaje sa upotrebom računara u radu berze polovinom HH veka. Zahvaljujući visokoj tehnologiji smanjeni su troškovi trgovanja, omogućeno je neprekidno trgovanje na berzama, veća povezanost finansijskih tržišta i njihov konstantni razvoj. D. Erić, Finansijska tržišta i instrumenti, Beograd, 2003, 111-112; A. Simsek, Financial Innovation and Portfolio Risk, The American Economic Review Vol. 103 No 3, 2013, 398.
[2] Tehnički progres je neiscrpan izvor rasta, tj. „izvor beskonačnog rasta“ i ne podleže zakonu opadajućih prinosa. M. Burda, Č. Viploš, Makroekonomija, Beograd, 2012, 93; J. Labudović Stanković, Tehnički progres kao faktor privrednog rasta, u: Usklađivanje pravnog sistema Srbije sa standardima EU (ur. S. Soković), Pravni fakultet Univerziteta u Kragujevcu, Kragujevac, 2020, 482.
[3] J. Van Horne, Of Financial Innovations and Excesses, The Journal of Finance Vol. XL No 3, 1985, 621.
[4] S. Frame, L. White, Empirical Studies of Financial Innovation: Lots of Talk, Little Action, Journal of Economic Literature Vol. XLII, 2004, 118.
[5] P. Tufano, Financial Innovation, in: Handbook of the Economics of Finance (eds. G. Constantinides, M. Harris, R. Stulz), Elsevier, 307-335. Nav. prema: M. M. La Belle, H. M. Schooner, Big banks and business method patents, University of Pennsylvania Journal of Business Law Vol. 16 No 2, 2013, 436.
[6] M. Nejad, Research on financial innovations: an interdisciplinary review, International Journal of Bank Marketing Vol 40 No. 3, 2022, 582-583.
[7] Ibid., 583.
[8] S. Frame, L. White, op. cit., 122.
[9] J. Lerner, The new financial thing: The origin of financial innovations, Journal of Financial Innovations Vol. 79, 2006, 228.
[10] Adekvatna patentna zaštita je podstrek za finansijske inovacije u nekim državama, kao na primer u SAD-u, jer se u njima odobravaju patenti za finansijske inovacije. To nije slučaj u zemljama kontinentalne pravne tradicije, odnosno državama potpisnicama Konvencije o evropskom patentu.
[11] M. M. La Belle, H. M. Schooner, op. cit., 437.
[12] M. Ćirović, Monetarna ekonomija, Beograd, 1989, 120.
[13] Ibid., 122-123.
[14] Tradicionalna monetarna politika je podrazumevala fiksne kamatne stope na kredite.
[15] One posluju samo preko Interneta i pružaju ograničen spektar usluga. Logično, imaju niže troškove poslovanja.
[16] F. Arnaboldi, B. Rossignoli, Financial Innovation in Banking, in: Bank Risk, Governance and Regulation (eds. E. Beccalli, F. Poli), Palgrave Macmillan, London, 2015, 127.
[17] Džozef Šumpeter je smatrao da je veličina kompanije inovatora važan preduslov za inovacije. Smatrao je da su takve kompanije u prednosti u odnosu na manje i da je na njihovoj strani prednost ekonomije obima. Međutim, činjenica je da inovativnost ne mora da ima veze sa veličinom kompanije, pa upravo manje kompanije koje žele da povećaju tržišnu moć i profitabilnost mogu imati veću sklonost ka inovacijama o čemu govore i istraživanja. Manje kompanije u poslovanju koriste najsavremenije softvere i druga tehničko-tehnološka dostignuća. J. Lerner, op. cit. 226.
[18] S. Frame, L. White, op. cit., 119.
[19] J. Van Horne, op. cit., 622.
[20] M. Miller, Financial Innovation: The Last Twenty Years and the Next, Journal of Financial and Quantitative Analysis Vol. 21 No. 4, 1986, 460.
[21] M. Nejad, op. cit., 588.
[22] Konvencija o evropskom patentu u čl. 52 navodi da se evropski patenti priznaju iz bilo koje oblasti tehnike pod određenim uslovima. To su: novost pronalaska, inventivni nivo pronalaska i privredna primenljivost pronalaska. Pomenuta konvencija navodi šta se ne smatra pronalascima (otkrića, naučne teorije, matematičke metode; estetske kreacije; planovi, pravila i postupci za obavljanje intelektualnih delatnosti, za igranje igara ili za obavljanje poslova, kao i programi za računare; prikazivanje informacija), ali navodi i izuzetke od patentibilnosti (Zakon o potvrđivanju Konvencije o priznavanju evropskih patenata (Konvencija o evropskom patentu) od 5. oktobra 1973, sa izmenama čl. 63 Konvencije o evropskom patentu od 17. decembra 1991. i izmenama od 29. novembra 2000. godine, Sl. glasnik RS – Međunarodni ugovori, br. 5/2010, i Sl. glasnik RS, br. 99/2011 – dr. zakon).
[23] Pre ovog spora pravila za obavljanje poslova, tj. poslovni metodi bili su izuzeti od patentibilnosti. Nakon sudskog spora u SAD-u iz 1908. godine Hotel Security Checking Co. v. Lorraine Co., 160 F. 467 (2d Cir. 1908), doneta je presuda na osnovu koje nije dozvoljena patentna zaštita poslovnog metoda. Spor se vodio u vezi sa zahtevom da se patentira metod proračuna osmišljen da spreči prevare konobara i blagajnika u hotelima i restoranima. Postupajući sud je smatrao da poslovni metod ne može da se patentira ne zato što je reč o poslovnom metodu kao takvom, već zato što ne sadrži kriterijum novog. Izvor: https://www.law.cornell.edu/bulletin/sp/bizmethod/prev.htm
[24] J. Lerner, A. Seru, N. Short, Y. Sun, Financial Innovation in the 21st Century: Evidence from U.S. patents, NBER Working Paper series No. 28980, July 2021, revised March 2023, 5.
[25] S. Šokinjov, Pravo industrijske svojine, Kragujevac, 2023, 55.
[26] Stav iz odluke Saveznog suda Nemačke u predmetu Dispossitionprogramm iz 1976. godine. S. Marković, Patentno pravo, Beograd, 1997, 71. Nav. prema: S. Šokinjov, op. cit., 55.
[27] Podaci govore da je do 1997. u SAD-u bilo dodeljeno 25 patenata za finansijske inovacije. Tokom 1997. dodeljeno je 33 patenta za finansijske inovacije, 1998. je dodeljeno 88, a sledeće 1999. godine – 145 patenata. Patentnu zaštitu za finansijske inovacije dobijale su banke, ali i tehničko-tehnološke kompanije, dok je vrlo mali broj univeziteta koji su dobiti patentnu zaštitu. J. Lerner, Where Does State Street Lead? A First Look at Finance Patents 1971-2000, The Journal of Financ, Vol. LVII No. 2, 2002, 906. Prema podacima, od 2010. godine dodeljuje se i po 2000 patenata godišnje. J. Lerner, A. Seru, N. Short, Y. Sun, op. cit., 1.
[28] Dostupno na: https://www.uspto.gov/sites/default/files/aia_implementation/20110916-pub-l112-29.pdf, pristupljeno 29. septembra 2025.
[29] M. Nejad, op. cit., 598.
[30] M. Miller, op. cit., 459.
[31] M. Ćirović, Bankarstvo, Naučno društvo Srbije, Beograd, 2008, 13.
[32] Ibid., 13.
[33] Minsky je govorio da tržišni sistem u finansijskoj privredi vodi nestabilnosti. H. Minsky, Stabilizing an unstable economy, 1986, ix.
[34] M. Ćirović, op. cit., 1989, 117.
[35] F. Mishkin, Monetarna ekonomija, bankarstvo i finansijska tržišta, Data status, Beograd, 2006, 232.
[36] Zaoštravanju konkurencije doprinosi i osnivanje novih banaka od strane vrlo moćnih nefinansijskih institucija (iz realnog sektora privrede) kako bi preko njih obavljali poslove finansiranja svojih kupaca. M. Ćirović, op. cit., 2008, 12.
[37] M. Nejad, op. cit., 578.
[38] J. Van Horne, op. cit., 622.
[39] M. Ben-Horim, W. L. Silber, Financial innovation – a linear programming approach, Journal of Banking Finance No 1, 1977, 278.
[40] W. Silber, The Process of Financial Innovation, The American Economic Review Vol. 73 No. 2, 90.
[41] J. Van Horne, op. cit., 624.
[42] Finansijske inovacije u ovim državama su bile njihov glavni oslonac razvoja.
[43] M. Ćirović, op. cit., 2008, 4.
[44] J. Van Horne, op. cit., 623.
[45] M. Ćirović, op. cit., 2008, 11-12.
[46] M. Nejad, op. cit., 580.
[47] A. Martos-Pedrero, F. J. Cort´es-Garcí, E. Abad-Segura, L. J. Belmonte-Urena, Internationalization, innovation, and resilience: Financial performance of agricultural cooperatives in southeastern Spain’s rural economy, Journal of Rural Studies No 117, 2025, 1-2.
[48] J. Lerner, A. Seru, N. Short, Y. Sun, op. cit., 4.
[49] Ibid.
[50] M. Ćirović, op. cit., 1989, 118.
[51] S. Frame, L. White, op. cit., 124.
[52] M. Nejad, op. cit., 594.
[53] M. Ćirović, op. cit., 1989, 124.
[54] Mayer je objašnjavao da ukoliko inovacije povećavaju zalihe novca naspram obaveza, manje je verovatno da će nastupiti finansijske krize. Ali, problem stvaraju inovacije kao što su fondovi tržišta novca koji stvaraju veću verovatnoću nastanka finansijskih kriza. T. Mayer, Financial Innovation – The Conflict Between Micro and Macro Optimality, The American Economic Review Vol. 72 No. 2, 1982, 29.
[55] Sekjuritizacija podrazumeva proces transformacije nelikvidne finansijske aktive u utržive hartije od vrednosti kojima se trguje na tržištu kapitala.
[56] Kriza je inicijalno nastala u SAD, a zatim se proširila na ostale države širom sveta. Prevara sa hipotekarnim kreditima najviše je pogodila korisnike kredita, ali se kao bumerang vratila bankama koje su ove kredite odobravale. Stiglic kaže da su sekjuritizovani finansijski instrumenti osmišljeni sa namerom da izvuku što više novca od dužnika. Za banke je to značilo velike provizije, profit i neverovatne bonuse za menadžere. DŽ. Stiglic, Slobodan pad – Amerika, slobodna tržišta i slom svetske privrede, Novi Sad, 2013, 109. Neposredno pred globalnu finansijsku krizu 2007/2008, Narodna banka Srbija je 2007. godine pripremila Nacrt zakona o sekjuritizaciji potraživanja koji bi omogućio (re)finansiranje i upravljanje rizicima i na finansijskom tržištu Republike Srbije. Međutim, zbog izbijanja globalne krize, povučen je iz procedure.
[57] DŽ. Stiglic, op. cit., 115.
[58] M. Nejad, op. cit., 595.
[59] LJ. Nikolić, Izazovi digitalizacije finansijskih transakcija, Zbornik radova Pravnog fakulteta u Nišu br. 98, 2023, 52.
[60] J. Labudović Stanković, Oporezivanje digitalne imovine u Republici Srbiji, u: Savremeno pravo u eri digitalizacije i održivog razvoja (ur. D. Vujisić), Pravni fakultet Univerziteta u Kragujevcu, Kragujevac, 2025, 915.
[61] Zakonom o digitalnoj imovini Republike Srbije u čl. 15, st. 1 eksplicitno je isključena odgovornost Republike Srbije, Komisije za hartije od vrednosti, Narodne banke Srbije, ali i drugih nadležnih organa i organa javne vlasti za bilo kakvu štetu i gubitke koje investitori i/ili treća lica pretrpe u vezi sa obavljanjem transakcija sa digitalnom imovinom, tj. u vezi sa virtuelnim valutama i sa digitalnim tokenima (Sl. glasnik RS, br. 153/2020).
[62] Miller je 80-ih godina HH veka predviđao da će vremenom stopa finansijskih inovacija usporiti, ali da to ne znači kraj za njih jer ih je doživljavao kao vrlo važan izvor rasta. Na primer, smatrao je da u sektoru nekretnina ima mnogo prostora za inovacije. M. Miller, op. cit., 471.
[63] S-T. Ren, W. Wei, J-W. Zhang, S-H. Yang, Macroprudential policy, financial risk and innovation: Cross country evidence, Pacific-Basin Financial Journal Vol. 91, 2025, 1.
[64] J. Lerner, op. cit., 2006, 224.
[65] Uz upotrebu finansijskih inovacija finansiranje poljoprivredne proizvodnje u Kini je dalo pozitivne rezultate. Y. Yang, Z. Wang, R. Luo, Financial Innovation and agricultural Investment: Drivers of sustainable growth in China`s rural economy with regional variations, International Review of Economics and Finance Vol. 101, 2025, 6. U Republici Srbiji je, zahvaljujući Zakonu o digitalnoj imovini, moguće sprovesti emisiju digitalnih tokena koje investitori kupuju preko određene platforme tako obezbeđujući sredstva emitentima za finansiranje različitih poduhvata. Na primer, kompanija The Walnut Enterprise je emitovala digitalne tokene za uzgajanje koštunjavog voća – oraha i lešnika. Kompanija Avr Solar Park emitovala je digitalne tokene za dogradnju solarne elektrane. Beli papiri su objavljeni na sajtu Komisije za hartije od vrednosti Republike Srbije.
* Full-time Professor, Faculty of Law, University of Kragujevac.