Dragana Vidosavljević*
Stručni članak
UDK: 616.89-008.442:004
doi: https://doi.org/10.46793/GP.1602.151V
SEKSUALNA IZNUDA KAO NOVI OBLIK DIGITALNE EKSPLOATACIJE: KARAKTERISTIKE I PRAVNI IZAZOVI**
Rad primljen: 26. 10. 2025.
Rad ispravljen: 23.12.2025.
Rad prihvaćen za objavljivanje: 25. 12. 2025.
Autor se u radu bavi fenomenom seksualne iznude u onlajn okruženju, kao sve rasprostanjenijim oblikom seksualnog nasilja na internetu. Cilj rada je da se ispita da li i u kojoj meri postojeća krivična dela u pravu Republike Srbije pružaju adekvatnu zaštitu od različitih oblika seksualne iznude. Polazeći od rečenog, strukturu ovog rada čine tri celine: najpre se razmatraju konceptualne i pojmovne dileme, gde autor ukazuje na nedoslednosti u definisanju pojma seksualne iznude i izazove koji mogu proizaći iz pluraliteta definicija ovog fenomena. U drugom delu rada, vodeći se novijim istraživanjima iz ove oblasti, autor daje kraći prikaz osnovnih karakteristika seksualne iznude, ukazujući na teškoće u sistematizaciji nalaza, a u poslednjem i ujedno glavnom delu rada autor kritički preispituje postojeći pravni okvir, ukazuje na praktične i interpretativne probleme podvođenja ovog ponašanja pod važeće inkriminacije, te daje zaključne stavove o predmetnoj temi.
Ključne reči: seksualna iznuda, seksualna ucena, „sextortion“, pretnja, imovinska korist.
I UVODNA RAZMATRANJA
Razvoj digitalnih tehnologija i sveopšta dostupnost interneta radikalno su preoblikovali način komunikacije, obrazovanja, rada i socijalnih interakcija u savremenom društvu. Internet je postao neodvojivi segment svakodnevnog života, pružajući brojne prednosti kao što su brz pristup informacijama, mogućnost učenja na daljinu, razvoj kreativnosti i širenje društvenih mreža koje omogućavaju povezivanje ljudi širom sveta. Sa druge strane, pored neupitnih prednosti koje nam razvoj digitalnih tehnologija pruža, preterano oslanjanje na tehnologiju dovelo je i do socijalne distanciranosti i prelivanja čitavog jednog dela našeg života na virtuelnu pozornicu. Veliki deo privatnog života pojedinca odigrava se u onlajn okruženju, pri čemu se često, bez zadrške i dubljeg promišljanja, na internetu deli privatni sadržaj i lični podaci, koji lako mogu pasti u ruke pogrešnim osobama. Mladi i deca predstavljaju jednu od najranjivijih grupa. Njihova aktivna upotreba interneta za učenje, komunikaciju i zabavu često nije praćena dovoljnom svešću o potencijalnim opasnostima, uključujući izloženost nasilju, manipulacijama i zloupotrebama.
Posebno zabrinjavajući segment predstavljaju oblici seksualne eksploatacije u onlajn prostoru, koji zahvaljujući anonimnosti, globalnom dometu i trajnosti digitalnog sadržaja dobijaju sve složenije forme. U okviru ovog fenomena poslednjih godina se sve češće izdvaja seksualno iznuđivanje (sextortion) kao specifičan vid eksploatacije koji kombinuje elemente ucene i seksualnog nasilja. Prema najnovijim istraživanjima, jedan od pet (20%) tinejdžera je izjavio da je imao lično iskustvo sa seksualnom iznudom; jedan od pet (21%) je izjavio da poznaje nekoga sa tim iskustvom.[1] U poređenju sa ranijim istraživanjima prevalence ovog fenomena,[2] ovakvi rezultati ukazuju na porast slučajeva seksualne iznude na internetu. Ozbiljnost problema proizilazi ne samo iz zastupljenosti, već i iz činjenice da je reč o fenomenu koji ima značajne posledice po zdravlje žrtava. Tako, neki autori objašnjavaju da seksualno iznuđivanje može izazvati ili pogoršati niz negativnih emocija, uključujući strah, anksioznost, bes, poniženje, stid i krivicu,[3] a u nekim slučajevima, dovesti i do samopovređivanja, uključujući pojavu suicidalnih misli, pa čak i dovesti do samoubistva.[4]
Ipak, i pored ovih alarmantnih podataka, fenomen seksualnog iznuđivanja i dalje ostaje konceptualno nedovoljno definisan, što ima značajne implikacije za njegovo razumevanje, praćenje i istraživanje, kao i adekvatno pravno regulisanje. Polazeći od rečenog, doprinos ovog rada ogleda se u nekoliko aspekata. Prvo, rad daje sistematizovan pregled skorijih empirijskih istraživanja seksualne iznude u onlajn okruženju i ukazuje na njihova konceptualna i metodološka ograničenja. Drugo, u radu se analiziraju mogućnosti podvođenja različitih oblika seksualne iznude pod postojeća krivična dela u pravu Republike Srbije, ukazujući na praktične i interpretativne probleme koji se mogu javiti u tom pogledu. Treće, u radu se ukazuje na uporednopravne tendencije kao posebnoj inkriminaciji seksualne iznude, čime se pruža osnov za de lege ferenda razmatranje potrebe uvođenja posebnog krivičnog dela u domaće krivično zakonodavstvo.
II POJMOVNO ODREĐENJE KONCEPTA SEKSUALNE IZNUDE
Termin sextortion je kovanica koja je nastala kombinacijom reči sex i extortion (iznuda) i danas se već široko koristi u javnoj debati, medijskom izveštavanju i akademskoj literaturi, ali njeno značenje je daleko od utvrđenog. Konceptualne granice termina sextortion (u bukvalnom prevodu bi ovaj termin značio seksualna iznuda) značajno se razlikuju među institucijama i disciplinama, što dovodi do neizvesnosti oko toga kako bi ovaj fenomen trebalo klasifikovati i kako mu se suprotstaviti.
Jednu od prvih definicija termina „sextortion“ ponudilo je Međunarodno udruženje žena sudija (International Association of Women Judges - IAWJ) još 2009. godine u okviru projekta „Zaustavljanje zloupotrebe moći putem seksualne eksploatacije“. Ovaj pristup, koji je kasnije usvojila i organizacija Transparency International,[5] posmatra seksualnu iznudu kao specifičan oblik korupcije. Međunarodno udruženje žena sudija definiše seksualnu iznudu kao „zloupotrebu moći radi sticanja seksualne koristi ili prednosti. Seksualna iznuda je oblik korupcije u kojem je seks, a ne novac, valuta mita“.[6] Stoga, da bi neki čin predstavljao seksualnu iznudu, moraju biti prisutne dve komponente: 1. seksualna komponenta, koja se ogleda u zahtevu za učešće u bilo kom obliku neželjene seksualne aktivnosti, pod kojom se podrazumeva ne samo seksualni odnos, već bilo koji seksualni čin, kao što je otkrivanje intimnih delova tela, zahtevanje slika ili pornografskog materijala i neželjeno dodirivanje, između ostalog; 2. komponenta korupcije – osoba koja podnosi zahtev mora zauzeti položaj autoriteta, koji zloupotrebljava zahtevajući ili prihvatajući seksualnu komponentu/korist u zamenu za vršenje moći koja joj je poverena.[7] Autori dalje objašnjavaju da postojanje druge, koruptivne komponente zahteva ispunjenje tri uslova: potrebno je da izvršilac poseduje i zloupotrebljava povereni autoritet, da „izvršilac zahteva ili prihvata seksualnu uslugu u zamenu za korist koju je ovlašćen da uskrati ili pruži“ i potrebno je da postoji psihološka prisila, a ne fizičko nasilje. Psihološka sila ogleda se u postojanju neravnoteže u moći između izvršioca i žrtve.[8]
Ovakvo shvatanje seksualne iznude ima nekoliko prednosti. Pre svega, jasno ukazuje na zloupotrebu poverenja i javne funkcije, što olakšava njenu normativnu integraciju u postojeće okvire borbe protiv korupcije. Istovremeno, međutim, sužava polje primene samo na one slučajeve u kojima postoji odnos hijerarhije između izvršioca i žrtve, odnosno gde je izvršilac na poziciji moći i autoriteta, a žrtva u podređenom položaju odnosno položaju zavisnosti u odnosu na izvršioca. Zahtev za postojanjem ovog elementa, kao konstitutivnog za pojam seksualne iznude ili ucene, dovodi do nemogućnosti da se pod ovaj pojam podvedu sve situacije u kojima ne postoji odnos hijerarhije, a koje postaju dominantne u digitalnoj eri.
Paralelno sa razvojem ove definicije, uočava se i razvoj misli o seksualnoj iznudi kao onlajn fenomenu u kojem se kao izvršioci i žrtve mogu javiti sva lica, bez obzira na njihov međusobni odnos. FBI opisuje seksualno iznuđivanje kao „ozbiljan zločin koji se dešava kada neko preti da će distribuirati vaš privatni i osetljiv materijal ako mu ne pružite slike seksualne prirode, seksualne usluge ili novac“.[9] Na nivou Evropske unije, u recitalu 22 Direktive Evropskog parlamenta i Saveta o borbi protiv seksualnog zlostavljanja i seksualne eksploatacije dece i materijala sa seksualnim zlostavljanjem dece „seksualno iznuđivanje dece odnosi se na čin pretnje distribucijom intimnog materijala sa detetom žrtvom radi dobijanja novca, materijala o seksualnom zlostavljanju dece ili drugih oblika dobiti, pod pretnjom deljenja ovog materijala bez pristanka prikazane osobe“.[10]
I u akademskoj literaturi koja se bavi izučavanjem ovog fenomena takođe ima nedoslednosti u definisanju ovog pojma. Na primer, jedna studija je definisala seksualnu iznudu kao pretnju deljenjem intimnih slika u cilju dobijanja seksualnih usluga ili seksa.[11] U drugoj studiji, pretnja je imala za svrhu pribavljanje finansijske koristi,[12] dok se u trećoj studiji navodi da se pretnjom nastoje iznuditi seksualne usluge, novac i/ili dodatne intimne slike.[13] Iako se u pojedinim segmentima ove definicije razlikuju, karakterišu ih zajedničke odrednice – posedovanje materijala koji se koristi za ucenu ili iznudu i pretnja žrtvi objavljivanjem tog materijala ukoliko ne ispuni zahtev izvršioca.
Za razliku od prvog gledišta, jasno je da u ovoj grupi definicija zloupotreba autoriteta nije konstitutivan element, već se fokus stavlja na samu ucenu, tj. situaciju u kojoj počinilac preti da će objaviti ili zloupotrebiti kompromitujuće materijale (fotografije, snimke, lične podatke) ako žrtva ne ispuni određene zahteve. Ti zahtevi mogu biti seksualne, finansijske ili druge prirode. Prednost ovog pristupa definisanju seksualne prisile je u tome što omogućava uključivanje šireg spektra slučajeva, uključujući i one između vršnjaka ili čak između potpunih stranaca na internetu. U takvim situacijama, institucionalna moć nije nužno prisutna, ali pretnja objavljivanjem intimnog sadržaja proizvodi podjednako snažnu prisilu i psihološku kontrolu. Upravo zato ovaj pristup sve više dominira politikama za sprečavanje onlajn eksploatacije dece i mladih.
Na kraju, treba istaći da je usvajanje uniformne definicije seksualne iznude neophodan korak ukoliko nam je cilj bolje razumevanje ovog fenomena i sledstveno uspešno suprotstavljanje. Ovo stoga što, ukoliko istraživanja budu vođena različitim pojmom seksualne iznude, poređenje rezultata do kojih se došlo i izvođenje zaključaka biće značajno otežano.
III KARAKTERISTIKE SEKSUALNE IZNUDE U ONLAJN OKRUŽENJU
Iako se seksualna iznuda u onlajn okruženju u javnosti sve češće prepoznaje kao ozbiljan bezbednosni i društveni izazov, naučna i empirijska istraživanja ovog fenomena još uvek su u začetku. Posmatrajući dostupnu literaturu, možemo videti da su empirijske studije koje istražuju ovaj fenomen retke i skorašnjeg datuma, te većina sa područja Sjedinjenih Američkih Država, što pokazuje da je tek nedavno došlo do ozbiljnijeg akademskog interesovanja za ovu temu. Ta činjenica ukazuje, s jedne strane, na rastuću svest o specifičnostima digitalnog seksualnog nasilja, ali s druge strane i na ograničenost raspoloživih podataka koji mogu da posluže kao osnov za sistematične zaključke.
Neujednačeni nalazi dosadašnjih istraživanja otežavaju izvođenje pouzdanih zaključaka o tome ko su tipični izvršioci ili žrtve ovih krivičnih dela. Na primer, kada je reč o polu žrtava, neke studije su otkrile da su žene nešto sklonije nego muškarci da budu žrtve seksualne iznude.[14] Druge studije su pokazale da su dečaci ili muškarci skloniji da budu žrtve seksualne iznude.[15] Nasuprot tome, Pacheco i saradnici nisu pronašli rodne razlike u viktimizaciji.[16] Među žrtvama seksualnog iznuđivanja, ogromna većina (84%) je prijavila svoje prvo iskustvo sa seksualnim iznuđivanjem tokom tinejdžerskih godina, pri čemu je polovina (53%) identifikovala da su imali između 13 i 15 godina kada su ga prvi put doživeli.[17] Zabrinjavajuće je da je 1 od 6 (17%) mladih ljudi prijavilo da je prvi put bilo žrtva seksualnog iznuđivanja dok je imalo 12 godina ili manje.[18] Slična je situacija i sa polom izvršilaca. Iako mnoga istraživanja pokazuju da su muškarci i dečaci skloniji vršenju seksualne iznude nego žene i devojčice,[19] analiza 23.705 anonimnih prijava žrtava koje obuhvataju period od 2013. do sredine 2023. godine, pokazala je da se kao prestupnici često javljaju mlade žene.[20] Objašnjenje za ovakav nalaz možda se može naći u činjenici da je ovim istraživanjem bila obuhvaćena samo jedna grupa seksualnih iznuda i to onih koje su finansijski motivisane, dok je u drugim slučajeva vršena analiza seksualne iznude uopšte. Kako bi se proverila ova pretpostavka, u budućnosti treba ispitati da li postoji korelacija između vrste iznude i pola izvršilaca i žrtve.
Kada je reč o načinu izvršenja, situacija je nešto drugačija. Iako izvršioci koriste širok spektar alata, od elektronske pošte, društvenih mreža[21] i aplikacija za razmenu poruka do sofisticiranijih tehnika kao što su hakovanje veb kamera, fišing i manipulacija korišćenjem dipfejk tehnologije, taktike koje izvršioci koriste su manje-više standardizovane.[22]
Jedna od često korišćenih taktika jeste finansijski motivisano iznuđivanje putem „pecanja“, gde se izvršioci lažno predstavljaju kako bi od potencijalne žrtve dobili intimne snimke, a potom zahtevaju novac ili dodatni kompromitujući materijal pod pretnjom objavljivanja onog koji su već dobili. Ovo je verovatno jedan od najčešćih načina izvršenja krivičnog dela. U nekim slučajevima, izvršioci preuzimaju kontrolu nad nalozima prošlih žrtava na društvenim mrežama i koriste te naloge za slanje poruka novim žrtvama.[23] Nakon uspostavljanja inicijalnog kontakta sa žrtvom, izvršilac nastoji da razvije odnos sa njom. Kada žrtva stekne poverenje u izvršioca, on će zamoliti žrtvu da pošalje seksualno eksplicitnu fotografiju ili video. Kada dođe u posed kompromitujućeg materijala, počinje faza iznude, u kojoj kriminalci prete javnim objavljivanjem slika koje je žrtva poslala, ako žrtva ne uradi tačno ono što kažu. Treba, međutim, imati u vidu da pretnja objavljivanjem kompromitujućeg materijala nije jedini vid ucene, odnosno iznude. Žrtve mogu biti izložene pretnjama uhođenjem ili fizičkim nasiljem ili pretnjama da će žrtva imati problema sa porodicom/prijateljima, školom ili policijom.[24]
Jedna od taktika jeste i age play zamka, u kojoj se izvršilac predstavlja kao veoma mlada osoba zainteresovana za uspostavljanje emotivne ili intimne veze sa odraslom žrtvom. Nakon što žrtva podeli eksplicitne fotografije ili video-snimke, preuzima ulogu maloletnog lica, roditelja ili policijskog službenika, uz pretnju pokretanja postupka zbog navodnog posedovanja seksualno eksplicitnih snimaka maloletnog lica. U takvim situacijama manipulacija se temelji na strahu od pravnih sankcija i društvene stigme, što žrtve čini posebno ranjivim i sklonim da udovolje finansijskim zahtevima.[25]
Paralelno sa ovim, razvija se i iznuda uz pomoć dipfejk tehnologije. Koristeći veštačku inteligenciju, izvršioci mogu da stvore izuzetno uverljive eksplicitne snimke ili fotografije žrtve, često koristeći javno dostupne fotografije sa društvenih mreža kao osnovu. Žrtvi se potom preti širenjem ovog materijala među porodicom, prijateljima ili kolegama ukoliko ne ispuni zahteve izvršioca. Iako se radi o falsifikovanim sadržajima, njihov uticaj je vrlo realan: žrtve prolaze kroz ozbiljan psihološki stres. [26]
Izvršioci se mogu poslužiti i elektronskom poštom u kojoj tvrde da već poseduju kompromitujuće snimke. U ovim slučajevima, oni se obraćaju žrtvama po imenu i pretvaraju se da im je računar, pametni telefon ili sličan uređaj „hakovan“. Počinioci potkrepljuju ovu tvrdnju tako što žrtvi daju njenu lozinku ili delove broja mobilnog telefona. Žrtva navodno može da izbegne ovo samo uplatom određene sume novca u kriptovalutama, obično bitkoinima.[27]
IV NEKI IZAZOVI U PRAVNOJ REGULATIVI SEKSUALNE IZNUDE
Iako se seksualna iznuda u javnom diskursu često prepoznaje kao ozbiljan oblik seksualne eksploatacije, pravni sistemi i dalje donekle zaostaju u normativnom pokrivanju ovog fenomena. Većina evropskih i nacionalnih zakonodavstava tretira ove slučajeve kroz postojeća krivična dela – pre svega iznudu, ucenu, prevaru, seksualno uznemiravanje ili dečiju pornografiju.[28] Takav pristup deluje pragmatično, ali postavlja se pitanje da li ovakavo rešenje u potpunosti prepoznaje specifičnu prirodu štete koju seksualna iznuda uzrokuje. Naime, dok se slučajevi motivisani finansijskom dobiti relativno lako pokrivaju normama kojima je definisano krivično delo ucene ili iznude, oblici u kojima počinilac zahteva seksualne usluge, dodatne intimne fotografije ili vrši psihološku kontrolu nad žrtvom često ostaju u „sivoj zoni“. Pored toga, brzi razvoj tehnologija, uključujući alate za kreiranje dipfejk fotografija,[29] dodatno testira granice postojećih normi i pokazuje da tradicionalni koncepti finansijske dobiti i prisile nisu uvek dovoljni da pokriju nove oblike zlostavljanja. Stoga je analiza pravnih praznina ključna za razumevanje kako se seksualna iznuda uklapa u postojeće pravne okvire, ali i za procenu da li je uvođenje specifičnih krivičnih dela ili reformi neophodno kako bi se bolje zaštitile žrtve.
U Krivičnom zakoniku Republike Srbije postoji nekoliko inkriminacija koje se mogu dovesti u vezu sa ponašanjem koje se podvodi pod pojam seksualne iznude. Najbliža po strukturi jesu krivična dela ucene i iznude. Prema slovu zakona, osnovni oblik krivičnog dela ucene čini onaj ko, u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist, preti drugom da će protiv njega ili njemu bliskog lica otkriti nešto što bi štetilo njegovoj časti ili ugledu, i time ga primorava da učini ili ne učini nešto na štetu svoje ili tuđe imovine.[30] Iz odredbe jasno proizilazi da je bitan element bića ovog krivičnog dela[31] namera da se za sebe ili drugog pribavi protivpravna imovinska korist. Dakle, slučajevi kada izvršioci prete objavljivanjem ili slanjem slika poznanicima žrtve ukoliko žrtva ne isplati određenu količinu novca lako se mogu podvesti pod ovo krivično delo, odnosno odredbu. Postavlja se pitanje kako kvalifikovati one slučajeve u kojima se od žrtava zahteva da ispune neki drugi zahtev. U istraživanju koje su sproveli Wolak i Finkelhor, više od polovine žrtava (ispitanika) navelo je da su izvršioci ovog dela pod pretnjom objavljivanja njihovih eksplicitnih slika, tražili dodatne seksualne fotografije ili video snimke (51%), skoro polovina pretila da će objaviti fotografije ukoliko žrtva ne ostane u vezi ili se ne vrati u vezu sa počiniocem (42%), a veliki je bio i udeo onih koji su zahtevali mogućnost da kažu žrtvama kako da izgledaju ili šta da rade na slikama ili video snimcima, sastanak uživo sa žrtvom (obično radi seksualne aktivnosti), onlajn sastanak radi seksualne aktivnosti (29-24%). Bilo je i zahteva za samopovređivanjem, isplatom nekog nočanog iznosa ili fotografisanjem drugih lica.[32] Prethodno potvrđuje i istraživanje koje je sproveo Thorn. Među žrtvama seksualnog iznuđivanja obuhvaćenih ovim istraživanjem, tri najčešća zahteva bila su slanje dodatnih eksplicitnih snimaka (39%), susret (31%) i zahtevi za ostanak u vezi ili povratak u nju (25%).[33] Budući da se većina ovih zahteva ne mogu podvesti pod pojam imovinske koristi, ovi slučajevi ostaju nepokriveni ili neadekvatno pokriveni zakonskim normama, koje ne odražavaju suštinu i ozbiljnost posledica koje ovo delo može da ima po žrtve. Zato se u literaturi i međunarodnim preporukama sve više zagovara da se seksualna iznuda prepozna kao posebno krivično delo, a ne samo kao varijanta iznude ili ucene.[34],[35]
U Sjedinjenim Američkim Državama, gde je uočen sve veći broj slučajeva seksualne iznude, mnoge države su odlučile da takvo ponašanje inkriminišu kao posebno krivično delo. Primera radi, Južna Karolina je jedna od država koje sada prepoznaju seksualno iznuđivanje kao zasebno delo,[36] što odražava prepoznavanje da se seksualno iznuđivanje kvalitativno razlikuje od obične ucene i iznude. I pored toga, pojedini autori zalažu se za to da se krivično delo seksualne iznude propiše federalnim zakonom.[37] Jedan od razloga koji autori navode jeste disparitet koji postoji u kažnjavanju izvršilaca - istraživanja su pokazala da izvršioci čije su žrtve maloletna lica mogu biti krivično gonjeni prema saveznim zakonima kojima su predviđene mnogo strože kazne u odnosu na izršioce čije su žrtve odrasla lica često dobijaju veoma blage kazne, čak i ako su ciljali stotine žrtava.[38] Polazeći od svega rečenog, u literaturi se predlaže usvajanje novog krivičnog dela, seksualnog iznuđivanja, koje bi bilo propisano u federalnom zakonu. Jedan od predloga zakonskog opisa krivičnog dela seksualne iznude jeste: „(a) Ko god, sa namerom da primora bilo koju osobu da stupi u seksualni kontakt ili u seksualni čin ili da proizvede bilo kakvu sliku, video ili drugi snimak bilo koje osobe gole ili koja se bavi eksplicitnim seksualnim ponašanjem, prenosi u međudržavnoj ili inostranoj trgovini na bilo koji način, uključujući i putem računara, bilo kakvu komunikaciju koja sadrži pretnju da će povrediti imovinu ili ugled primaoca ili drugog, biće kažnjen novčanom kaznom po ovom naslovu ili zatvorom ne duže od pet godina, ili oboje. (b) Ko god svesno natera drugu osobu da stupi u seksualni kontakt ili u seksualni čin ili da proizvede bilo kakvu sliku, video ili drugi snimak bilo koje osobe gole ili koja se bavi eksplicitnim seksualnim ponašanjem prenosom u međudržavnoj ili inostranoj trgovini na bilo koji način, uključujući i putem računara, bilo kakve komunikacije koja sadrži bilo kakvu pretnju da će povrediti imovinu ili ugled primaoca ili drugog, biće kažnjen novčanom kaznom po ovom naslovu ili zatvorom ne duže od petnaest godina, ili oboje.“[39]
Član 185. Krivičnog zakonika Srbije („Prikazivanje, pribavljanje i posedovanje pornografskog materijala i iskorišćavanje maloletnog lica za pornografiju“) predstavlja ključnu normu kojom se obezbeđuje zaštita maloletnih lica od seksualne eksploatacije u digitalnom prostoru. Ova odredba kriminalizuje širok spektar ponašanja – od prodaje i prikazivanja pornografskog materijala maloletnim licima, preko proizvodnje i distribucije sadržaja nastalog njihovim iskorišćavanjem, do samog posedovanja i elektronskog pristupa takvim sadržajima. Ipak, kada se ova odredba uporedi sa fenomenom seksualne iznude, javljaju se određena ograničenja. Suština seksualne iznude je u pretnji ili prinudi – počinilac koristi postojeći intimni materijal ili mogućnost njegovog kreiranja da bi žrtvu naterao na određeno ponašanje, što nije slučaj sa pomenutim delom. Problem, takođe, nastaje kada se radi o punoletnim žrtvama. Član 185. se primenjuje isključivo u odnosu na maloletnike. Ako počinilac punoletnu osobu primorava da šalje nove eksplicitne sadržaje ili da pristane na seksualni odnos, pravna kvalifikacija postaje nejasna. Ovakvo stanje dovodi do dvostrukog standarda. Dok su maloletna lica relativno dobro zaštićena zahvaljujući članu 185. i međunarodnim obavezama Srbije, punoletne žrtve seksualne iznude ostaju na marginama krivičnopravne zaštite.
Na samom kraju, treba se osvrnuti i na činjenicu da su najavljene izmene Krivičnog zakonika Republike Srbije, u okviru kojih se očekuje propisivanje novog krivičnog dela. Kroz koncept osvetničke pornografije, očekuje se kriminalizacija objavljivanja ili činjenja dostupnim polno eksplicitnog sadržaja bez saglasnosti osobe koja je na njemu prikazana.[40] U praksi, granica između ova dva fenomena često je fluidna. Izvršioci seksualne iznude neretko započinju pretnjom da će objaviti intimni materijal, a ukoliko žrtva odbije da udovolji zahtevima, prelaze na stvarnu distribuciju sadržaja – čime seksualna iznuda prelazi u osvetničku pornografiju. Upravo ovakva dinamika pokazuje da su ova dela tesno povezana i da bi ih trebalo posmatrati u okviru šireg fenomena digitalnog seksualnog nasilja. Iako je reč o značajnom iskoraku u pravnoj zaštiti žrtava digitalnog seksualnog nasilja, osvetnička pornografija i seksualna iznuda se razlikuju u ključnom elementu. Dok osvetnička pornografija podrazumeva već izvršenu distribuciju intimnog materijala bez pristanka žrtve, seksualna iznuda počiva na pretnji o budućoj distribuciji spornog materijala u cilju ostvarivanja određenih koristi. Sa stanovišta pravne sistematike, time se rešava samo jedan deo problema – sankcioniše se neovlašćeno objavljivanje, ali ne i prethodni mehanizam ucene.
V ZAKLJUČAK
Istraživanje fenomena seksualne iznude u onlajn okruženju još uvek je u početnoj fazi razvoja. Uprkos sve većoj društvenoj vidljivosti ovog problema, naučna i empirijska saznanja ostaju ograničena. Ipak, podrobniji pogled na vremensku komponentu ovih istraživanja pokazuje da je broj ovih istraživanja u porastu. Seksualna prinuda i iznuda polako se diferencira kao samostalan predmet izučavanja, koji zahteva posebnu pažnju u širem kontekstu seksualnog nasilja i eksploatacije na internetu.
Ipak, analiza literature ukazuje na to da ne postoji opšteprihvaćena i dosledna definicija seksualne iznude - pojedini autori naglašavaju koruptivni element i zloupotrebu moći, drugi ističu ucenu i pretnju distribucijom intimnih materijala. Čak i u onim slučajevima kada autori polaze od istog stanovišta u definisanju pojma seksualne iznude, razlike u definisanju postoje u odnosu na to šta se sve podvodi pod konstitutivne elemente ovog pojma. Kao posledica takve konceptualne fragmentacije, rezultati dosadašnjih istraživanja često su teško uporedivi i ponekad pružaju protivrečne zaključke. Usvajanje jedinstvene definicije seksualne iznude, javlja se, stoga, kao nezaobilazan korak u boljem razumevanju ovog fenomena. Po usvajanju uniformne definicije, svakako je potrebno u budućnosti sprovoditi dodatna istraživanja sa ovom tematikom. Posebno poželjno bilo bi sprovođenje istraživanja na teritoriji naše i susednih zemalja, čime bi se stekao uvid u domaće prilike, a ujedno i obogatila naučna građa na međunarodnom nivou. U radu smo ukazali na to da, iako Krivični zakonik Republike Srbije sadrži inkriminacije pod koje se seksualna iznuda može podvesti, nedostaci, a time i prostor za unapređenje i dalje postoji. Stoga bi, u skladu sa rezultatima budućih istraživanja trebalo dalje razmatrati i da li su i u kojoj meri potrebne izmene postojećeg zakonodavnog okvira.
Dragana Vidosavljević*
SEXUAL EXTORTION AS A NEW FORM OF DIGITAL EXPLOITATION: CHARACTERISTICS AND LEGAL CHALLENGES
Summary
The author explores the phenomenon of sexual extortion in the online environment, as an increasingly widespread form of sexual violence on the Internet. The aim of the paper is to examine whether and to what extent existing criminal offenses in the law of the Republic of Serbia provide adequate protection against various forms of sexual extortion. Based on the above, the structure of this paper consists of three parts: first, conceptual and terminological dilemmas are considered, where the author points out inconsistencies in defining the term sexual extortion and the challenges that may arise from the plurality of definitions of this phenomenon. In the second part of the paper, guided by recent research in this area, the author provides a final overview of the basic characteristics of sexual extortion, pointing out the difficulties in systematizing the findings, and in the last and main part of the paper, the author critically examines the existing legal framework, points out the practical and interpretative problems of bringing this behavior under valid incriminations, and provides concluding statements on the subject.
Key words: sexual extortion, sexual blackmail, sextortion, threath, material gain.
* Asistent Pravnog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu, dspasic@jura.kg.ac.rs.
** Rad je rezultat naučnoistraživačkog rada autora u okviru Programa istraživanja Pravnog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu za 2025. godinu, koji se finansira iz sredstava Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Republike Srbije.
[1] Thorn, Sexual Extortion & Young People Navigating Threats in Digital Environments, 4, https://info.thorn.org/hubfs/Research/Thorn_SexualExtortionandYoungPeople_June2025.pdf, datum posete: 19. 8. 2025.
[2] Thorn, Youth perspectives on online safety, https://info.thorn.org/hubfs/Research/Thorn_23 _YouthMonitoring_Report.pdf, datum posete: 19. 8. 2025; H. Wolbers et al., Sexual extortion of Australian adolescents: Results from a national survey, Trends & Issues in Crime and Criminal Justice, br. 712, 2025; N. Henry, R. Umbach, Sextortion: Prevalence and correlates in 10 countries, Computers in Human Behavior br. 158, 2024.
[3] W. A. Walsh, D. Tener, If you don’t send me five other pictures I am going to post the photo online: A qualitative analysis of experiences of survivors of sextortion, Journal of Child Sexual Abuse 31(4), 2022, 457.
[4] Ibid., 459.
[5] H. Feigenblatt, Breaking the silence around sextortion: the link between power, sex and corruption, 2020_Report_BreakingSilenceAroundSextortion_English.pdf, datum pristupa: 1. 9. 2025.
[6] IAWJ, Marval O’Farrell Mairal, Thomson Reuters Foundation, Combating Sextortion: A Comparative Study of Laws to Prosecute Corruption Involving Sexual Exploitation, https://www.trust.org/wp-content/uploads/2024/09/downloaded_file-108.pdf, 19, datum posete: 7. 8. 2025; I UNODOC podržava ovu definiciju. UNODOC, Exposing and preventing sextortion in judiciary, https://www.unodc.org/dohadeclaration/en/news/ 2018/11/exposing-and-preventing-sextortion-in-the-judiciary.html, datum posete: 20. 8. 2025.
[7] Ibid.
[8] Ibid., 20.
[9] Federal Bureau of Investigation, What Is Sextortion?, https://www.fbi.gov/video-repository/newss-what-is-sextortion/view, datum pristupa: 1. 9. 2025.
[10] Directive of the European parliament and of the Council on combating the sexual abuse and sexual exploitation of children and child sexual abuse material and replacing Council Framework Decision 2004/68/JHA (recast), https://www.europarl.europa.eu/doceo/ document/TA-10-2025-0116_EN.html
[11] J. Wolak et al., Sextortion of minors: Characteristics and dynamics, Journal of Adolescent Health br. 62, 2018, 72.
[12] M. Paquet-Clouston et al., Spams meet cryptocurrencies: Sextortion in the Bitcoin ecosystem, https://webee.technion.ac.il/people/ittay/aft19/aft19-final44.pdf, datum pristupa: 1. 9. 2025.
[13] D. Finkelhor, H. Turner, D. Colburn, Which dynamics make online child sexual abuse and cyberstalking more emotionally impactful: Perpetrator identity and images?, Child Abuse & Neglect, 137, 2023, 1.
[14] Ibid., 5; K. Kopecký, Online blackmail of Czech children focused on so-called “sextortion” (analysis of culprit and victim behaviors, Telematics and Informatics, 2017, 34.
[15] J. W. Patchin, S. Hinduja, Sextortion among adolescents: Results from a national survey of U.S. youth. Sexual Abuse: A Journal of Research and Treatment 32 (1), 2018.
[16] E. Pacheco, N. Melhuish, J. Fiske, Image-based sexual abuse: A snapshot of New Zealand adults’ experiences.https://netsafe.org.nz/wp-content/uploads/2019/01/IBSAreport-2019_Final.pdf, datum posete: 1. 9. 2025.
[17] Thorn, Sexual extortion..., op. cit., 15.
[18] Ibid.
[19] J. Wolak, D. Finkelhor, W. Walsh, D. Finkelhor, Sextortion: Keys findings from an online survey of 1,631 victims, http://www.unh.edu/ccrc/pdf/Sextortion_RPT_FNL_rev0803.pdf +C6:D7, datum pristupa: 1. 9. 2025; J. W. Patchin, S. Hinduja, op. cit., 9.
[20] M. Edwards, N. M. Hollely, Online sextortion: Characteristics of offences from a decade of community reporting, Journal of Economic Criminology br. 2, 2023, 6.
[21] Istraživanja pokazuju da inicijalni kontakt može biti ostvaren na jednoj platformi, da bi se kasnije razgovor nastavio na drugoj. Prema jednom istraživanju, sprovedenom na uzorku od preko dvadeset hiljada ispitanika, Facebook se pokazao kao društvena mreža na kojoj je većina žrtava prvi put kontaktirana od strane izvršioca. Kasnije je većina žrtava bila pozvana da kontaktira sa izvršiocem putem Skype-a. Međutim, autori ističu da u poslednjih godinu i po dana, Instagram postaje sve relevantnija društvena mreža za ovaj vid kriminalne aktivnosti. N. Edwards, N. M. Hollely, op. cit. 4, 6.
[22] Ibid., 7.
[23] M. Galles, Combating the Rising Threat of Sextortion, Mitchell Hamline Law Journal of Public Policy and Practice, 46, 2, 2025, 145-146.
[24] Thorn, Sexual Extortion... op. cit, 26.
[25] J. Diab, Exposed: Decoding the Four Main Types of Sextortion, https://www.digitalforensics.com/blog/sextortion-online/different-types-ofsextortion/?srsltid=AfmBO orWxYeHRYvYT5miibwjiDJgL0cwxhYqTl5nXBhecerQTkJbJUeS, datum pristupa: 5. 9. 2025.
[26] J. Ware, E. Busch, The Weaponisation of Deepfakes – Digital Deception by the Far-Right, https://icct.nl/sites/default/files/2023-12/The%20Weaponisation%20of%20Deepfakes.pdf, 3.
[27] Polizei Nordhein-Westfalen Landeskriminalamt, Erpressungsversuche via E-Mail Präventionshinweise für Betroffene, 2020, https://polizei.nrw/sites/default/files/2020-05/ 200421%20Praev%20Hinweise%20Erpressung%20mit%20sexualisiertem%20Hintergrund%20(003)%20(003)_zweiseitig.pdf, datum pristupa: 5. 9. 2025.
[28] M. Galles, op. cit., 149; A. Robbins, Solving the Sextortion Puzzle: Piecing Together a Model State Sextortion Statute, Valparaiso University Law Review 53, 3, 2019, 773.
[29] Za više o krivičnopravnom regulisanju digitalne pornografije nastale upotrebom veštačke inteligencije, vid. N. Mrvić Petrović, Krivičnopravni pristup regulisanju digitalne pornografije nastale upotrebom veštačke inteligencije (non-consesual deepfake porn), Bezbednost br. 2, 2025.
[30] Krivični zakonik, Sl. glasnik RS, br. 85/2005, 88/2005 - ispr., 107/2005 - ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014, 94/2016, 35/2019 i 94/2024, član 215.
[31] Isto je i sa krivičnim delom iznude, koje je propisano u članu 214. Krivičnog zakonika Republike Srbije.
[32] J. Wolak, D. Finkelhor, Sexortion: Findings from an online survey about threats to expose sexual images, https://www.unh.edu/ccrc/sites/default/files/media/2022-02/sextortion-report-final-june-2016.pdf, datum pristupa: 13. 7. 2025.
[33] Thorn, Sexual Extortion... op. cit, 22.
[34] M. Galles, Combating the Rising Threat of Sextortion, Mitchell Hamline Law Journal of Public Policy and Practice: Vol. 46: Iss. 2, Article 3; A. Robbins, Solving the Sextortion Puzzle: Piecing Together a Model State Sextortion Statute, Valparaiso University Law Review, Vol. 53. No. 3; B. Wittes et al., Closing the sextortion sentencing gap: A legislative proposal, https://www.brookings.edu/wp-content/uploads/2016/05/sextortion2.pdf.
[35] Osim toga, upravo polazeći od toga da seksualna iznuda, ili u originalnoj verziji sexual extortion, neretko nema za cilj pribavljanje imovinske koristi, ima i takvih sthvatanja da termin seksualna iznuda nije adekvatan. Predlaže se, umesto njega, „seksualna prisila i iznuda“, jer je reč o nešto širem konceptu, koji odražava kompleksnu prirodu ovog problema. EUROPOL, Online sexual coercion and extortion as a form of crime affecting children: law enforcement perspective, 15, https://www.europol.europa.eu/cms/sites/default/files/documents/online_sexual_coercion_and_extortion_as_a_form_of_crime_affecting_children.pdf, datum pristupa: 13. 7. 2025.
[36] Osoba čini krivično delo seksualne iznude ako namerno i zlonamerno preti da će objaviti, izložiti ili distribuirati privatnu sliku druge osobe kako bi primorao ili pokušao da primora žrtvu da učini bilo koju radnju ili da se uzdrži od činjenja bilo koje radnje protiv svoje volje, sa namerom da dobije dodatne privatne slike ili bilo šta drugo vredno (C)(1). Osoba čini krivično delo teške seksualne iznude ako izvršilac namerno i zlonamerno preti da će objaviti, izložiti ili distribuirati privatnu sliku druge osobe kako bi primorao ili pokušao da primora žrtvu da učini bilo koju radnju ili da se uzdrži od činjenja bilo koje radnje protiv svoje volje, sa namerom da dobije dodatne privatne slike ili bilo šta drugo vredno i ako: (a) je žrtva maloletna ili ranjiva punoletna osoba, a osoba osuđena za seksualnu iznudu je punoletna; ili (b) žrtva pretrpi tešku telesnu povredu ili smrt, a utvrdi se van razumne sumnje da je seksualna iznuda bila neposredni uzrok teške telesne povrede ili smrti žrtve. South Carolina Code of Laws, S.C. CODE ANN. § 16-15-430 (2024), Section 16-15-430.
[37] M. Galles, op. cit. 165 , A. Robbins, op. cit. 777.
[38] Ibid.
[39] Ibid.
[40] Na primer, hrvatski Kazneni zakon, u članu 144a, propisuje krivično delo Zlouporabe snimke spolno eksplicitnog sadržaja, kojim je, u stvari, inkriminisana osvetnička pornografija. Kazneni zakon, NN, 125/11, 56/15, 61/15, 101/17, 118/18, 126/19, 84/21, 114/22, 114/23, 36/24, 136/25.
* Teaching Assistant at the Faculty of Law, University of Kragujevac