Бобан Видојевић **
ЗНАЧАЈ УСТАВНИХ АКАТА СРБИЈЕ ИЗ 19. ВЕКА ЗА САВРЕМЕНУ УСТАВНОСТ СРБИЈЕ
Резиме
Појам уставног права тесно је повезан са идејом модерног конституционализма, која се првобитно јавила у Европи кроз настојања да се успоставе парламентарне монархије. У тежњи да се ослободи вишевековне окупације од стране Османског царства која је нарушила континуитет српске државности, укључујући и структуру власти, Србија је током 19. века спровела опсежне активности на доношењу устава, као део процеса коначног ослобођења и изградње модерне државе. Многа савремена уставна решења своју инспирацију и корене налазе управо у тим уставним актима. Имајући то у виду, овај рад истражује један аспект наведене проблематике применом нормативног и компаративног метода, иако се савремени концепт „владавине права” значајно разликује од схватања тог појма у поменутом историјском периоду, што је последица политичких услова, као и свих околности и карактеристика које су се мењале током историје. Циљ рада је да се укаже на ту чињеницу и истражи утицај тих трансформативних и бурних аката из ране фазе српског уставног развоја на савремени српски конституционализам, а посебно њихов утицај на начело поделе власти, како је оно утврђено Уставом Републике Србије из 2006. године.
Кључне речи: уставни акт, подела власти, законодавна власт, извршна власт, судска власт.