Рецензија је анонимна. Рецензент у образац рецензије уноси своје основне податке (име, презиме, звање, име установе у којој је запослен) и податке о рецензираном тексту (наслов текста), даје препоруку о објављивању, износи своје стручно мишљење (оцену) о тексту и врши његову класификацију у одговарајућу категорију (прецртати, односно обрисати непотребно), и, на крају, ставља датум рецензије и својеручни потпис.

Давање стручног мишљења нарочито подразумева оцену о томе:

- у којој мери рецензирани текст представља изворно (оригинално) научно дело, засновано на достигнућима савремене науке;
- постоје ли текстови (дела) сличног садржаја и квалитета;
- да ли текст испуњава методолошке захтеве (адекватност наслова и поднаслова, кључних речи и сл.);
- да ли је коришћена одговарајућа (актуелна) литература;
- да ли је текст изнет прегледно и јасно (у концептуалном и језичком смислу).

На основу датог стручног мишљења, рецезент даје препоруку о објављивању текста. Ако је препорука позитивна, рецензент врши класификацију текста у једну од следећих категорија научних радова:

1.    Изворни (оригинални) научни чланак
2.    Прегледни чланак
3.    Кратки научни чланак
4.    Стручни чланак
5.    Научно/стручно излагање на конференцији
6.    Критика, полемика, дискусиони прилог

Приликом давања стручног мишљења рецензент се служи Типологијом докумената/дела за вођење библиографија у систему COBBIS.

IZVOD

Izvorni naučni članak je samo prva objava originalnih istraživačkih rezultata u takvom obliku da istraživanje može da se ponovi, a utvrđene činjenice provere. Po pravilu je organizovan po shemi IMRAD (Introduction, Methods, Results And Discussion) za eksperimentalna istraživanja ili na deskriptivan način za deskriptivna naučna područja. Mora da bude objavljen u naučnom časopisu sa recenzentskim sistemom prihvatanja članaka i recenziran. Recenzentski sistem mora da bude vidljiv iz uputstava za autore.

Pregledni naučni članak je pregled najnovijih dela o određenom predmetnom području, dela pojedinog istraživača ili grupe istraživača sa ciljem da se već publikovane informacije sažmu, analiziraju, evaluiraju ili sintetizuju. Donosi nove sinteze koje uključuju takođe i rezultate sopstvenog istraživanja autora. Mora da bude objavljen u naučnom časopisu sa recenzentskim sistemom prihvatanja članaka i recenziran. Recenzentski sistem mora da bude vidljiv iz uputstava za autore.

Kratki naučni prilog je izvorni naučni članak kod kojeg neki elementi sheme IMRAD mogu da budu ispušteni. Ukratko sažima rezultate završenog izvornog istraživačkog dela ili dela koje je još u toku. Ovde spadaju takođe i kratki pregledi (mini review) i prethodne objave, ako imaju značaj kratkog naučnog priloga.

Stručni članak je prikaz već poznatog, s naglaskom na upotrebljivosti rezultata izvornih istraživanja i širenja znanja, a zahtevnost teksta prilagođena potrebama korisnika i čitaoca stručnog ili naučnog časopisa u kojem je objavljen.

Objavljeno naučno izlaganje na konferenciji (predavanje, referat, poster) u celini objavljeno u samostalnom zborniku konferencije, u naučnom časopisu ili na web stranici konferencije, odnosno organizatora konferencije. Objavljeno izlaganje mora da bude barem u načelu organizovano kao naučni članak.

Objavljeno stručno izlaganje na konferenciji (predavanje, referat, poster) u celini objavljeno u samostalnom zborniku konferencije, u naučnom (ili stručnom) časoposu ili na web stranici konferencije, odnosno organizatora konferencije.

Prilog u naučnoj ili stručnoj publikaciji (časopisu, knjizi itd.), u kojem autor ocenjuje ili dokazuje pravilnost/nepravilnost nekog naučnog ili stručnog rada, kriterijuma, mišljenja ili utvrđene činjenice i/ili pobija/podržava/ocenjuje utvrđene činjenice, radove ili mišljenja drugih autora. Prikaz stručnog mišljenja, mišljenja o naučnom, stručnom ili umetničkom delu, naročito s obzirom na njegov kvalitet.

Prilog u kojem autor dokazuje pravilnost određenog kriterijuma, svog mišljenja ili utvrđene činjenice i pobija konstatacije ili mišljenja drugih autora.