pravniKG

Moodle платформа за онлајн наставу

WEB приступ електронској пошти
QR код за ову страницу

Правни факултет у Крагујевцу не спроводи студије на даљину.

Контролу квалитета студијског програма мастер академских студија на Факултету спроводи Комисија за обезбеђење и унапређење квалитета и Поткомисија за праћење и унапређивање студирања.

Контрола квалитета подразумева редовну и систематичну проверу остварења свих сегмената квалитета студијског програма и обавља се једном у три године, на начин предвиђен Правилником о квалитету и самовредновању.

У контроли квалитета мастер академских студија обезбеђена је активна улога студената кроз учешће студената у раду Комисије и Поткомисије, раду органа управљања Факултета као и прибављањем мишљења студената о квалитету студијског програма анонимним анкетирањем.

Показатељи и прилози:

За извођење студијског програма дипломских академских студија Факултет обезбеђује одговарајуће ресурсе који су примерени карактеру студијског програма и броју студената.

Факултет је смештен у згради површине 8.431,74м2, од којих користи 6.731,00 м2. Простор је довољан по површини, структури и квалитету да омогући несметану реализацију студијског програма.

Факултет обезбеђује одговарајућу техничку опрему за одвијање наставног процеса и информисање, посредством рачунарске мреже.

Факултетска библиотека располаже са преко 110 библиотечких јединица релевантних за извођење студијског програма.

Сви предмети су покривени одговарајућом литературом чији су аутори универзитетски наставници и сарадници.

Факултет је обезбедио свим наставницима, сарадницима и стручним службама одговарајућу опрему и софтвер.

Показатељи и прилози:

Број наставника ангажованих на студијском програму дипломских академских студија одговара потребама његовог организовања и реализације, односно броју предмета и часова на тим предметима. Укупан број наставника одређен је преко параметара броја часова активне наставе на сваком конкретном студијском програму.

Настава је организована као једносеместрална на свим предметима са фондом активне наставе од 660 часова у току школске године, од чега 330 часова или 50% јесу часови предавања и вежби.

На реализацији студијског програма дипломских академских студија права ангажовано је 11 наставника од чега је у звању редовног професора 5, ванредних професора 5, доценaта 1 и 5 асистената. Сви наставници и сарадници (асистенти) су запослени на Факултету са 100 % радног времена. Наставници поседују научно-стручне квалификације (поседују најмање пет референци из уже научне области) које одговарају образовном пољу и нивоу њихових задужења, што се може видети у Књизи наставника .

Подаци о наставницима и сарадницима (биографија, избори у звања, референце) истицањем на Веб-сајту Факултета учињени су доступним стручној и широј јавности. http://www.jura.kg.ac.rs/index.php/sr/nastavnici.htm

Показатељи и прилози:

На Правном факултету у Крагујевцу дипломске академске студије трају 2 семестра са обимом од 60 ЕСПБ. Наведени број ЕСПБ је распоређен на 6 предмета и мастер рад. Број ЕСПБ који сваки од њих носи је различит зависно од мере радног оптерећења студента у савлађивању предмета, што се прорачунава јединственом методологијом за све студијске програме Факултета, тј. 1 ЕСПБ носи 25-30 сати рада студента у свим облицима наставе и индивидуалног рада на предмету.

Сматра се да је студент успешно савладао студијски програм уколико је стекао 60 ЕСПБ, тј. успешно савладао свих 6 предмета који га чине и одбранио мастер рад. Студент је успешно савладао предмет уколико је положио испит из њега, а изради и одбрани мастер рада може приступити у складу са процедуром предвиђеном Правилником о стандардима за израду семинарских радова и завршних радова на основним и мастер академским студијама.

Да би студент положио испит из одређеног предмета он се ангажује и показује знање током наставе и на завршном испиту, што наставник и сарадник прате и оцењују. Успешност студента у савладавању предмета изражава се поенима. Максимални број поена који студент може да оствари на предмету је сто.

Укупна оцена студента на предмету састоји се из 3 елемента: - оцене рада током наставе; - оцене рада на предиспитним обавезама и – оцене знања на завршном испиту. Наставник самостално одређује са колико поена сваки од наведених елемената учествује у укупној оцени студента.

Минимални број поена који студент може стећи испуњавањем предиспитних обавеза и током наставе је 30, а максимални 70. Наставник и сарадник самостално одређују облике рада студента током наставе и број поена које ће носити.

Облици рада током наставе и предиспитне обавезе који ће се оцењивати могу бити:
- учешће у настави (дискусија, анализа случаја ...)
- самостални индивидуални рад (семинарски рад и сл.)
- самостални групни рад (пројекат, презентација, симулација суђења…)
- провера савладавања градива током наставе (пропитивање или тестирање – колоквијуми итд.)

Испуњавањем предиспитних обавеза, студент стиче право на полагање завршног испита. Минимални број поена који студент може стећи на завршном испиту је 30, а максимални 70.

Испит је јединствен и полаже се усмено, писмено или усмено и писмено.

Укупан успех студента на предмету изражава се оценом од 5 до 10 и она представља збир поена које је студент стекао радом у настави, испуњавању предиспитних обавеза и полагањем завршног испита, који је обавезан.

Оцена се одређује на следећи начин:
- мање од 54 поена = 5 (није положио - недовољан)
- 55 – 64 поена = 6 (довољан)
- 65 – 74 поена = 7 (добар)
- 75 – 84 поена = 8 ( врло добар)
- 85 – 94 поена = 9 (одличан)
- 95 и више поена = 10 ( одличан – изузетан)

Сматра се да је студент полагао, а није положио испит ако је: полагао испит и добио оцену 5 или ако је започео полагање, па одустао.

Завршни рад је успешно одбрањен уколико га је комисија позитивно оценила. Оцена рада је описна и може бити:
-није одбранио
-одбранио
-одбранио са одликом.

Показатељи и прилози:

На мастер академске студије Правни факултет уписује 100 студената који на располагању имају 300м2. Настава се одвија у две смене што одговара расположивим просторним могућностима Факултета од 300 м2. На овом студијском програму је ангажовано укупно 11 наставника од чега је пет редовних, пет ванредних професора и један доцент. Сви наставници ангажовани на овом студијском програму су запослени на факултету са 100% радног времена. Ангажовано је и пет асистената.

Право да се упишу на мастер академске студије имају студенти који су завршили основне академске студије на правном факултету и стекли 240 ЕСПБ бодова, под условима предвиђеним Правилником о основним и мастер академским студијама. Право на упис, у складу са поменутим Правилником, имају и студенти који су завршили основне академске студије и стекли 240 ЕСПБ бодова на сродном факултету друштвено хуманистичких наука, ако се наставни планови, програми и уџбеничка литература подударају са студијским програмом Правног факултета у Крагујевцу.

Оцену подударности студијских програма даје Наставно-научно веће по прибављеном мишљењу одговарајуће Катедре.

Приликом давања оцене о подударности студијских програма Наставно-научно веће може, уз консултације са одговарајућом Катедром, предложити да кандидат пре уписа полаже и одговарајуће допунске испите.

На мастер академске студије могу се уписати и студенти који су били уписани на последипломске магистарске студије, али их нису завршили. У овом случају студенту се могу признати резултати постигнути на дотадашњим студијама.

Рангирање кандидата за упис се врши на основу просечне оцене постигнуте на основиним студијама, дужине студирања и резултата на пријемном испиту, ако се такав организује за текућу школску годину.

Показатељи и прилози:

Програм мастер академских студија пружа студентима стицање савремених научних и стручних знања из области права, што је видљиво из понуђене литературе за изучавање сваког наставног предмета овог студијског програма. Катедре Факултета, односно сви предмети наставници, се континуирано старају о осавремењивању садржаја сваког предмета овог студијског програма како би се студентима пружила могућност да се упознају са актуелним ставовима правне доктрине и судске праксе о различитим правним питањима. Факултет сарађује са домаћим и иностраним правним факултетима из европског образовног простора (у прилогу уговори о сарадњи) у циљу осавремењавања својих студијских програма.

Програм мастер академских студија је конципиран као програм општег смера којим су обухваћени предмети из одговарајућих области права, чијим савлађивањем студенти стичу стручно звање мастер-правник. У том смислу овај програм представља једну заокружену целину која служи својој сврси и циљевима. Програм мастер академских студија је усаглашен са програмом основних академских студија и програмом докторских студија, тако да студенти имају директну проходност са програма основних академских студија на мастер академске студије, а студенти мастер академских студија на програм докторских студија.

Програм мастер академских студија је упоредив са акредитованим студијским програмима другог нивоа иностраних правних факултета, од којих, примера ради, наводимо:

1. Правни факултет у Универзитета у Љубљани (http://www.pf.uni-lj.si/media/predstavitveni.zbornikii.pdf)

2. Правни факултет Универзитета у Генту, Белгија (http://www.studiegids.ugent.be/2013/NL/FACULTY/B/MABA/BMRECH/BMRECH.html)

3. Правни факултет Универзитета UCLA, САД (http://www.law.ucla.edu/prospective-students/admission-information/llm-program/llm-degree-requirements-and-specializations/Pages/llm-specialization-in-international-and-comparative-law.aspx)

Програм мастер академских студија је усаглашен у погледу услова уписа, трајања студија, стицања дипломе и начина студирања са европским стандардима који проистичу из Болоњске декларације и других међународно прихваћених докумената у области високог образовања, а који су конкретизовани у Закону о високом образовању Републике Србије, Правилнику о стандардима и поступку за акредитацију високошколских установа и студијских програма и одговарајућим актима Факултета.

Показатељи и прилози:

Студијски програм другог нивоа образовања, мастер академске студије трају годину дана, односно два семестра и имају 60 ЕСПБ бодова. Програм обухвата обавезне и изборне предмете, обавезан студијско истраживачки рад и израду завршног мастер рада. Од укупно девет предмета, три предмета имају статус обавезних предмета, а шест предмета статус изборних предмета.

У структури студијског програма изборни предмети су заступљени са 30% у односу на укупан број ЕСПБ бодова на дипломским студијама. Настава је организована као једносеместрална на свим предметима са фондом активне наставе од 660 часова у току школске године, од чега 330 часова или 50% јесу часови предавања и вежби.

Настава се одвија у току тридесет недеља, у првом семестру двадесет часова активне наставе недељно, укључујући и студијско истраживачки рад, а другом семестру 24 часова активне наставе недељно, укључујући такође студијско истрживачки рад. Први семестар обухвата три обавезна предмета. Други семестар подразумева три изборна предмета и израду завршног мастер рада у оквиру часова студијског истраживачког рада. Изборни предмети се бирају из уже или сродне научне области са листе изборних предмета који се јављају у сва три изборна блока. Студент не може бирати исте предмете из изборних блокова.

Завршни мастер рад је бодован са 28 ЕСПБ бодова, а његова израда је регулисана посебним правилником. Студијски програм мастер академских студија се разликује за више од 60% од других студијских програма који се реализују на Правном факултету. Сваки предмет курикулума садржи назив предмета, тип предмета, семестар у којем се слуша, предуслове за похађање предмета, циљ, исходе учења, садржај предмета, препоручену литературу, методе реализације наставе, број часова активне наставе, самосталног рада студента, начин провере знања, начин оцењивања, што се може видети у Књизи предмета.

Показатељи и прилози:

Опис општих и предметно-специфичних компетенција студената

Савладавањем мастер академских студија студент стиче следеће опште способности:

а) способност критичке анализе правних проблема и синтезе нових идеја, предвиђање решења случајева из праксе (у области међународно-правне, кривично-правне праксе) и њихових последица;

б) овладавање дедуктивним и индуктивним методама, поступцима и процесима истраживања;

в) развој критичког и самокритичког мишљења и приступа у раду и решавању случајева из праксе;

г) примена знања и професионалних вештина, стечених током студија, у пракси, могућност самосталног и тимског рада;

д) развој комуникационих способности и спретности, као и сарадње са ужим социјалним и међународним окружењем у циљу прихватања нових знања и искустава који треба да допринесу даљој изградњи правног професионализма, стручном усавршавању, као и усвајању и стицању других релевантних атрибута правне струке;

ђ) развијања правне етике, поштовање академског и професионалног кодекса, одговорног понашања у друштвеној заједници.

Савладавањем мастер академских студија студент стиче следеће предметно – специфичне способности:

а) темељно познавање и разумевање међународно-правне проблематике и проблематике из других области права;

б) решавања конкретних проблема уз употребу научних метода и поступака из области међународно-правне проблематике и проблематике из других области права;

в) повезивања теоријских и практичних знања из ужих правних дисциплина са знањима из других области права и других друштвених наука;

г) континуирано и критичко праћење нових позитивно-правних прописа и примена новина у струци; унапређивање правне науке и струке;

д) развој професионалних вештина и спретности у употреби стечених знања у пракси - судству, адвокатури, привредним друштвима, стручним телима исл.;

ђ) употреба информационо-комуникационих технологија у овладавању знањима из области права и других области друштвених наука.

Завршетком мастер академских студија, студенти стичу звање мастер правник. Студенти постају оспособљени за практичну примену знања и професионалних вештина. Они стичу способност примене и тумачења домаћих и страних прописа. Уз то, студенти су оспособљени да се одмах укључе у радни процес и да самостално, односно тимски раде у зависности од природе послова које обављају. Такође, стичу полазне основе за нормативно регулисање, тј. правно уобличавање друштвених односа. Спремни су да поштују правила професионалне етике, да буду одговорни друштвеној заједници, самокритични и решавају конкретне случајеве у судској, тужилачкој и другој референтној правној пракси. Студенти који савладају мастер академске студије стичу право да упишу докторске студије на Правном факултету у Крагујевцу и другим сродним факултетима у региону и ЕУ.

Показатељи и прилози:

Страна 1 од 2