pravniKG

Правни факултет у Крагујевцу не спроводи студије на даљину.

Контролу квалитета студијског програма основних академских студија на Факултету спроводи Комисија за обезбеђење и унапређење квалитета и Поткомисија за праћење и унапређивање студирања.

Контрола квалитета подразумева редовну и систематичну проверу остварења свих сегмената квалитета студијског програма и обавља се једном у три године, на начин предвиђен Правилником о квалитету и самовредновању.

У контроли квалитета основних академских студија обезбеђена је активна улога студената кроз учешће студената у раду Комисије и Поткомисије, учешћем у раду органа управљања Факултета, као и прибављањем мишљења студената о квалитету студијског програма анонимним анкетирањем.

Показатељи и прилози:

За извођење студијског програма основних академских студија Факултет обезбеђује одговарајуће ресурсе који су примерени карактеру студијског програма и броју студената.

Факултет је смештен у згради површине 8.431,74м2, од којих користи 6.700,00 м2. Простор је довољан по површини, структури и квалитету да омогући несметану реализацију студијског програма.

Факултет обезбеђује одговарајућу техничку опрему за одвијање наставног процеса и информисање, посредством рачунарске мреже.

Факултетска библиотека располаже са преко 290 библиотечких јединица релевантних за извођење студијског програма.

Сви предмети су покривени одговарајућом литературом. чији су аутори универзитетски наставници и сарадници.

Факултет је обезбедио свим наставницима, сарадницима и стручним службама одговарајућу опрему и софтвер.

Показатељи и прилози:

На Правном факултету у Крагујевцу је за реализацију студијског програма основних академских студија обезбеђен потребан број наставника, одмерен према броју предмета и броју часова на тим предметима. Укупан број наставника одговара постављеним стандардима који се односе на покривеност укупног броја часова активне наставе, према којима наставник треба да оствари просечно 180 часова активне наставе годишње, односно 6 часова недељно. Од укупног броја наставника ангажованих на овом студијском програму, у радном односу са пуним радним временом на Факултету је 88,9 % наставника.

Број сарадника ангажованих на студијском програму основних академских студија, такође је усклађен са бројем предмета и бројем часова на тим предметима. Укупан број сарадника одговара укупном броју часова активне наставе на предметима овог студијског програма, према којима њихово просечно оптерећење износи 300 часова годишње, односно 10 часова недељно.

На реализацији студијског програма основних академских студија права наставни кадар чине 36 наставника, и то: 16 наставника у звању редовног професора, 13 наставника у звању ванредног професора, 5 наставника у звању доцента и 2 предавача; и 20 сарадника. Сви наставници и сарадници поседују научно-стручне квалификације које одговарају образовном пољу и нивоу њихових задужења, што се може видети из Књиге наставника.

Подаци о наставницима и сарадницима (биографијe, избори у звања, референце), истицањем на Веб-сајту Факултета, учињени су доступним стручној и широј јавности.

Показатељи и прилози:

Основне академске студије трају 8 семестара и имају 240 ЕСПБ, просечно 30 ЕСПБ по семестру и 60 ЕСПБ годишње. Наведени број ЕСПБ је распоређен на 33 предмета. Број ЕСПБ који сваки од њих носи је различит, зависно од мере радног оптерећења студента у савладавању предмета, што се прорачунава јединственом методологијом за све студијске програме Факултета, тј. 1 ЕСПБ носи 25-30 сати рада студента у свим облицима наставе и индивидуалног рада на предмету.

Сматра се да је студент успешно савладао студијски програм уколико је стекао 240 ЕСПБ, тј. савладао свих 33 предмета који га чине. Студент је савладао одређени предмет уколико је положио испит из њега.

Да би студент положио испит он се ангажује и показује знање током разних облика наставе, извршавањем предиспитних обавеза и на завршном испиту, што наставник и сарадник прате и оцењују. Успешност студента у савладавању предмета изражава се поенима. Максимални број поена који студент може да оствари на предмету је 100.

Укупна оцена студента састоји се из 3 елемента: - оцене рада током наставе; - оцене рада на предиспитним активностима; и – оцене знања на завршном испиту. Наставник самостално одређује са колико поена наведени елементи учествује у укупној оцени.

Минимални број поена који студент може стећи испуњавањем предиспитних обавеза и током наставе је 30, а максимални 70. Наставник и сарадник одређују облике рада студента током наставе и предиспитних активности и број поена које ће носити - што се објављује на часовима наставе, у силабусу и плану рада на предмету, који су доступни на сајту Факултета.

Облици рада током наставе и предиспитне обавезе који ће се оцењивати су:
- учешће у настави (дискусија, анализа случаја ...)
- самостални индивидуални рад (семинарски и други радови)
- самостални групни рад (пројекат, презентација, симулација суђења…)
- провера савладавања градива током наставе (пропитивање, тестирање, колоквијуми...)

Испуњавањем предиспитних обавеза, студент стиче право на полагање завршног испита. Минимални број поена који студент може стећи на завршном испиту је 30, а максимални 70. Минимални број испитивача на сваком предмету је 2. Испит је јединствен и полаже се усмено, писмено или усмено и писмено. Ако се испит полаже писмено и усмено, студент може полагати усмени део испита када положи писмени део, који се признаје у текућем испитном року. Када се испит полаже израдом семинарског рада и усмено, усмени део се може полагати после одбрањеног семинарског рада, који се признаје до промене студијског програма.

Укупан успех студента на предмету изражава се оценом од 5 до 10 и она представља збир поена које је студент стекао радом у настави, испуњавању предиспитних обавеза и полагањем завршног испита, који је обавезан. Оцена се одређује на следећи начин:

- до 54 поена = 5 (није положио - недовољан)
- 55 – 64 поена = 6 (довољан)
- 65 – 74 поена = 7 (добар)
- 75 – 84 поена = 8 (врло добар)
- 85 – 94 поена = 9 (одличан)
- 95 и више поена = 10 (одличан – изузетан)

Студент ја полагао, а није положио испит ако је: добио оцену 5; или је започео полагање, па одустао. Полагање је започето када су студенту саопштена питања.

Показатељи и прилози:

Бруто површина зграде Факултета је 8.431м2, од чега Факултет користи 6.731м2. Када се то подели са 4м2, што је бруто минимум површине по студенту, овај простор је довољан за студирање 1683 студента. Пошто се настава на Факултету изводи у 2 смене, наведени простор омогућава студирање 3366 студената, тј. Факултет располаже са неопходних 2м2 по студенту за рад у сменама.

Планирани упис од 440 студената годишње значи да на све четири године основних студија треба да студира 1760 студената. Када се површина коју Факултет користи подели са 1760 студената, сваком припада по 3,82м2. Имајући у виду и просторне потребе осталих студијских програма, чињеницу да у текућој години на основним студијама студира укупно 1504 студента, као и то да се у наредним годинама основних студија број студената може повећати до 20% може се констатовати да је простор Факултета довољан по површини, структури и квалитету да омогући несметану реализацију овог студијског програма са бројем студената планираним за упис.

Са 47 предмета, 36 наставника и 20 сарадника, од чега је 88,9% наставника и 100% сарадника у радном односу са пуним радним временом, Факултет има најмање 70% наставника у радном односу са пуним радним временом од укупног броја предмета студијског програма, па самим тим и кадровске могућности за извођење овог студијског програма за наведени број студената.

У прву годину основних студија може се уписати лице са завршеном средњом школом четворогодишњег трајања које положи пријемни испит и налази се на ранг-листи у оквиру броја студената који Факултету одобри Влада за упис у прву годину студија. Редослед пријављених кандидата утврђује се на основу општег успеха током средњег образовања и резултата пријемног испита, на коме се врши писмена провера њиховог знања попуњавањем тестова из српског језика и историје, по програму Гимназије – општег смера. Пријемни испит не полаже кандидат који има општу матуру, већ му се вреднује резултат матуре. Минимум укупно остварених бодова за упис студената на терет буџета је 51, а за упис самофинансирајућих студената 30 од могућих 100 (од чега је максимум 60 на тестовима и максимум 40 за успех у средњошколском образовању). Из наведеног произилази да врста знања која се проверавају при упису одговара природи студијског програма, а начин провере његовом карактеру.

Врста знања која се проверавају и начин провере објављују се у конкурсу. Упис на основне студије Факултета врши се на основу Заједничког конкурса државних универзитета за упис студената у прву годину основних и интегрисаних студија на високошколским установама чији је оснивач Република и појединачног Конкурса за упис на прву годину основних академских студија Факултета, што се објављује у дневним новинама (обично «Политика») и на сајту Факултета, односно Универзитета. Заједнички конкурс садржи: услове уписа и учешћа на конкурсу свих и појединих категорија студената, начин избора кандидата, начелни садржај пријемног испита, број и начин стицања бодова за формирање јединствене ранг листе, правне лекове поводом утврђеног редоследа, конкурсне рокове, документацију за реализацију конкурса и уписа. Конкурс Факултета садржи: број студената који се уписује, услове уписа, документацију за пријављивање на конкурс, висину школарине самофинансирајућих студената, термине за пријављивање и одржавање пријемног испита и врсту знања које се проверава.

Показатељи и прилози:

Програм основних академских студија пружа студентима стицање најновијих научних и стручних знања из области права, што је видљиво из понуђене литературе за изучавање сваког наставног предмета овог студијског програма. Већа катедри Факултета, односно сви предмети наставници, се континуирано старају о осавремењивању садржаја сваког предмета овог студијског програма како би се студентима пружила могућност да се упознају са актуелним ставовима правне доктрине и судске праксе о рaзличитим правним питањима. Факултет сарађује са домаћим и иностраним правним факултетима из европског образовног простора (у прилогу уговори о сарадњи) у циљу осавремењавања својих студијских програма.

Програмом основних академских студија су обухваћени елементарни предмети из области права, чијим савлађивањем студенти стичу стручни назив дипломирани правник. У том смислу овај програм представља једну заокружену целину која служи својој сврси и циљевима.Програм основних академских студија је усаглашен са програмом мастер академских студија, тако да студенти имају директну проходност са једног програма на други.

Програм основних академских студија је упоредив односно садржински сличан (што представља предуслов за мобилност студената) са акредитованим студијским програмима бројних иностраних правних факултета који припадају европском образовном простору, од којих, примера ради, наводимо:

1. Правни факултет Универзитета у Марибору, Република Словенија (http://www.pf.um.si/index.php/sl/univerzitetni-studijski-program-1-stopnje-pravo-bologna)

2. Правни факултет Универзитета у Лајдену, Холандија (http://media.leidenuniv.nl/legacy/onderwijsprogramma-2013-2014---v-9-april-2013-schoon.pdf )

3. Правни факултет Универзитета у Бања Луци, Босна и Херцеговина (http://www.pravobl.com/novi/osnovne-studije/)

Програм основних академских студија је усаглашен у погледу услова уписа, трајања студија, услова преласка у наредну годину, стицања дипломе и начина студирања са европским стандардима који проистичу из Болоњске декларације и других међународно прихваћених докумената у области високог образовања, а који су конкретизовани у Закону о високом образовању Републике Србије, Правилнику о стандардима и поступку за акредитацију високошколских установа и студијских програма и одговарајућим актима Факултета.

Показатељи и прилози:

Основне академске студије права трају четири године, односно осам семестара. Настава се организује као једносеместрална на свим предметима, 15 недеља у току једног семестра, односно 30 недеља у току једне школске године, просечно са 21,75 часова активне наставе недељно, односно са укупним фондом активне наставе који просечно износи око 652,2 часова у току једне школске године, и са укупно 60 ЕСПБ по години студија.

Сваки предмет курикулума садржи назив предмета, тип предмета, семестар у којем се слуша, предуслове за похађање предмета, циљ, исходе учења, садржај предмета, препоручену литературу, методе реализације наставе, број часова активне наставе, самосталног рада студента, начин провере знања, начин оцењивања, што се може видети у Књизи предмета.

Програм обухвата 24 обавезна и 23 изборнa предметa. Прва година подразумева 6 обавезних и 4 изборна предмета подељених у два изборна блока, укупно 630 часова активне наставе. На другој години студија предвиђено је 6 обавезних и 4 изборна предмета подељена у два изборна блока, укупно 660 часова активне наставе. На трећој години има 6 обавезних и 7 изборних предмета подељених у два изборна блока, укупно 630 часова активне наставе, а на четвртој години има 6 обавезних и 8 изборних предмета подељених у три изборна блока, односно 690 часова активне наставе.

Академско-општеобразовни предмети су заступљени са укупно 29 ЕСПБ, односно 12,08% укупног броја бодова, теоријско-методолошки са 44 ЕСПБ, односно 18,33% укупног броја бодова, научно-стручни са 112 ЕСПБ, или 46,67%, а стручно-апликативни са 55 ЕСПБ или 22,92% укупног броја ЕСПБ бодова. Изборна настава је подељена у девет изборних блокова, заступљена са укупно 48 ЕСПБ или 20% укупног броја ЕСПБ на основним студијама.

Показатељи и прилози:

Савладавањем основних академских студија права студент стиче следеће опште способности:

а) критичке анализе проблема и синтезе нових идеја, предвиђање решења случајева из праксе и њихових последица;

б) овладавања дедуктивним и индуктивним методама, поступцима и процесима истраживања;

в) примене критичког и самокритичког мишљења и приступа у раду и решавању случајева из праксе;

г) примене знања и професионалних вештина у пракси, могућност самосталног и тимског рада;

д) развоја комуникационих способности и спретности, као и сарадње са ужим социјалним и међународним окружењем у циљу прихватања нових знања и искустава који треба да допринесу даљој изградњи правног професионализма, стручном усавршавању;

ђ) увиђање значаја и поштовања професионалне етике, уважавања академског и професионалног кодекса, одговорног понашања у друштвеној заједници.

Савладавањем основних академских студија студент стиче следеће предметно – специфичне способности:

а) познавање и разумевање грађанскоправне, кривичноправне, привредноправне, међународноправне, правноекономске, историјскоправне, јавноправне и теоријскоправне проблематике;

б) решавање конкретних проблема уз употребу научних метода и поступака пре свега из позитивно-правних дисциплина;

в) повезивање теоријских и практичних знања из ужих правних дисциплина са знањима из других области права;

г) континуирано и критичко праћење нових позитивно-правних прописа и примена новина у струци; стручна анализа и евалуација позитивно-правних законских решења и правне праксе, унапређивање правне науке и струке;

д) развој професионалних вештина и спретности у употреби стечених знања у пракси - судству, адвокатури, привредним друштвима, стручним телима, државним институцијама и установама и сл.;

ђ) употреба информационо-комуникационих технологија у овладавању знањима из области права и других области друштвених наука.

Завршетком основних академских студија права, студенти стичу стручни назив дипломирани правник.

Студенти постају оспособљени за практичну примену знања и професионалних вештина. Они стичу способност примене и тумачења домаћих и страних прописа. Уз то, студенти су оспособљени да се одмах укључе у радни процес и да самостално, односно тимски раде у зависности од природе послова које обављају. Окончањем основних академских студија права, студентима се омогућава да се укључе у програм дипломских академских студија права организованих на Правном факултету у Крагујевцу. Исход овог студијског програма усклађен је са студијским програмима других Правних факултета у региону и савременим образовним концептима у ЕУ. Студијски програм основних академских студија права на Правном факултету у Крагујевцу прилагођен је потребама средине, тј. региона у којем Правни факултет обавља своју делатност. Овај студијски програм омогућава студентима мобилност у европском образовном простору.

Показатељи и прилози:

Страна 1 од 2