Почетак званичног обележавања 1840. године, на предлог првог ректора Лицеја у Крагујевцу Атанасија Николића, остаће да тиња као вечни пламен школства у Србији. Да се посеје Атанасијево “семе добре наде” потрудили су се гости, студенти и ђаци који су на свечаном Савинданском ручку прикупили прилог за сиромашне ученике. “Својевољно и без ичијег садејства” како је остало записано, оставили су нам аманет, настављајући плодоносни пут Светог Саве. Да се сећамо и учимо, а у науци и доброј вери нађемо трагове правих настојања које су нам наши преци оставили.
