QR код
Историјат
Правни факултет

 

I ЛИЦЕЈ КАО ПРЕТЕЧА ВИСОКОГ ШКОЛСТВА

Крагујевац у доба настанка Лицеја

Србија је рани 19. век дочекала већ изморена дуготрајном борбом за ослобођење и остваривање пуне државности. У жељи за слободом, тињала је мисао да се престоница измести у центар Шумадије, довољно далеко од Турака, а опет довољно близу да ту никну обриси модерне државе.

Крагујевац, у коме се налази Правни факултет, постао је престоница Србије 1818. године, када је у њега премештена Канцеларија кнеза Милоша. Од тог доба Крагујевац постаје и значајан центар у културном и просветном смислу. О томе сведочи чињеница да је септмебра 1833. године из Београда премештена штампарија и да је исте године основано прво позориште, „Књажевско-србски театар”, као прва културна установа те врсте у Србији. Две године касније, уз крагујевачки Лицеј, основана je и библиотека, од које je касније формирана Народна библиотека. Премештањем штампарије (Књажевско-србска књигопечатња) створени су услови да Крагујевац израсте и у издавачки центар.

Иако не дуго, Крагујевац је остао престоница Србије од 25. априла (7. мај) 1818. до 1841. године. Престоницом је Крагујевац проглашен у манастиру Враћевшница, на Ђурђевданској скупштини, чиме су постављени темељи златног доба и процвата срца Шумадије.

У то време, 1836. године, у Србији су постојале 72 основне школе, од којих су само 26 биле државне, једна петоразредна Гимназија у Крагујевцу и три дворазредне гимназије. Од стручних школа постојала je дворазредна богословија. Две године касније, 1838. године, на предлог министра просвете, донета je одлука да се „Гимназија наша на степен Лицеума возвиси”. Тако се 1838. година узима као година када је Гимназија у Крагујевцу прерасла у Лицеј. Разлоге за то би требало тражити не само у жељи да се оствари систематско просвећивање, већ и да се образује што више људи који су били неопходни за рад у државним службама. Колико je школство у Србији било важно, говори чињеница да за време уставобранитеља постоје само два посебна министарства: министарство правосуђа и министарство просвете. Остале гране унутрашње управе су се налазиле у једном министарству: полиција, санитет, грађeвина, економска управа, војни послови.

Атанасије Николић Атанасије Николић

Потреба за оснивањем Лицеја

Европски пут високог образовања Србија је наставила 1838. године. Тешке почетке можда најбоље описују мисли Атанасија Николића, првог ректора Лицеја који визионарски на све недаће и критике у функционисању казује: „Шта се дакле друго могло радити, но усвојити ту мисао, да се сеје семе добре наде, како би оно за будућност бољим изгледом уродило”.

Разлоге за оснивање Лицеја требало би тражити, пре свега, у потреби Србије тог доба да донесе велики број закона, за шта су јој били потребни правнички образовани људи. За ефикасно функционисање државе било је неопходно створити сопствену интелигенцију, превасходно бирократску. Осим тога, требало je створити интелигенцију и надрасти период у коме су школовани људи долазили са стране. До тог доба, идеје образовања у Србију су доносили углавном Срби из Аустрије, као што су и законе писали први професори на високим школама.

Потребу да се оснивају школе за високо образование, пре но други, схватили су Вук Караџић и Јован Хаџић, па су то и саветовали кнезу Милошу. Почетак реализације идеје о оснивању школе за високо образование везује се за 16. јун 1838. године, када је кнезу Милошу Стефан Стефановић-Тенка, тадашњи министар просвете, поднео предлог да Гимназија прерасте у Лицеј. У периоду када je Лицеј обухватао и Гимназију, настава која je извођена у прве три године чинила je тзв. „граматикалну класу” (нижи разреди гимназије).

19. јуна 1838. године кнез Милош се писмом обраћа Министру просвете и обавештава га о намери оснивања Лицеја. Исте године, 18. септембра, Министар просвете подноси Кнезу предлог распореда предавања у Гимназији и на Лицеју. Према поднетом предлогу, који je прихваћен, настава на Лицеју је трајала две године. Програмом je било предвиђено да „...ће се нарочито философическе и математическе науке с практическим земљемеријем (инџинирским художеством) предавати”.

Следеће, 1839. године, Кнез je у сагласности са Советом, прописао начин управљања Лицејом и поступак избора ректора. За првог ректора Министарство просвете je поставило, већ поменутог, Атанасија Николића.

Крајем те школске године Лицеј je одвојен од Гимназије. Добио je сопствене просторије које су се налазиле у „некадашњем војном магацину, до црквене порте”. У тој згради остао je до 1841. године, када je Лицеј пресељен у Београд.

Кнежево писмо о оснивању Лицеја

„Нашему попечитељу Просвештенија,

Верховному Надзиратељу Карантину и Генерал Мајору, каваљеру Стефану Стефановићу,.

Имајући у намеренију Гимназију Нашу на степен Лицеума возвисити, а к достиженију ове цели потребно ће бити једно способно лице, које ће најстарији Професор, а у исто време и Директор Лицеума бити, препоручујем вам, да се постарате час пре набавити таковог човека, да би што пређе жељено намереније Наше у дејство произвести могли.

И будући ће при Лицеуму потребан бити и један Иниџинира најћи, како ће и он једно време с прочим Професорима у званије Професорско ступити моћи.

С благоволенијем јесмо Вам

ВН: 1851
19. јунија 1838
У Крагујевцу
благонаклони
Милош Обреновић
Књаз Србскиј
Кнежево писмо о оснивању Лицеја

 

Лицеј у згради начелства у господар Јевремовом конаку

Лицеј у згради начелства у господар Јевремовом конаку

Први професори Лицеја

У прве две године рада на Лицеуму постојала je само једна класа филозофије. Међутим, тадашњи министар просвете, Стефан Радичевић, поднео je 1. августа 1840. године, предлог Совету да се за ученике који су завршили филозофију оснује нова класа на којој би се изучавале правне науке. Захтев министра просвете je био оправдан jep je у то доба била повећана потреба за образованим кадром, због ширења државне администрације, па је предлог прихаћен на седници Совета одржаној 3. септембра 1840. године, када је донета одлука о оснивању правне класе. Изучавање правне науке је тражило нове професоре.

На конкурс за професора права пријавила су се три кандидата, од којих je један био Јован Стерија Поповић, адвокат у Вршцу. Поред тога, он je био и познати писац, а у пријави je навео да je завршио филозофију, као и манарска права. Kao најбољег кандидата, начелник Министарства просвете je обавестио Јована Стерију Поповића да je примљен за професора права на Лицеуму и замолио га да, ако je икако могуће, пређе у Крагујевац до 15. септембра. Стерија je у Крагујевац дошао почетком новембра 1840. године. За привременог професора правних наука на Лицеуму у Крагујевцу постављен је Указом од 16. новембра 1840. године. Већ од 30. новембра 1840. године, Министарство je издало декрет o именовању и, након што је истог дана положио прописану заклетву, Јован Стерија Поповић је постао први професор права на Лицеуму у Крагујевцу, а Лицеј је постао прва институција високог образовања у Кнежевини Србији. Јован Стерија Поповић је предавао предмет под називом „Правна природа и државословни наук”. У летњем семестру 1840/41. године, држао je предавања из Грађанског судског поступка.

Наставни план Лицеја

Наставним планом студија права на Лицеуму били су предвиђени следећи предмети: „Право природно, Француски језик, Статистика целог света и Немачки језик у првој години; на другој години изучавани су: Државно право, Полицијско-економске науке, Кривично право, Право камбиално, Француски и Немачки језик”. Ово није био коначан списак предмета који су ce могли изучавати.

У једном акту Министарства просвете, који прописује правне дисциплине изучаване на Лицеуму, каже се и следеће: „Да ће закони који буду усвојени постати предмет изучавања студената права. Тако је, након што је 1844. године усвојен Грађански законик, донета одлука да се исти предаје као посебан предмет.

Прва година студија права на Лицеуму уводи се 1841. године, а законом из 1844. године бива уређена. Писац закона из 1844. године, у коме је Лицеум дефинисан као „велико училиште” у коме се предају „више науке”, био је Јован Стерија Поповић. Правно одељење је имало статус стручне школе, представљало је зачетак студија права - правног факултета. Филозофско одељење није имало такав статус, већ je сматрано продужетком Гимназије, која je у то време имала шест разреда.

Разлози отврања правног факултета као првог су разумљиви и јасни. У време кад се успостављала организација државне администрације и судства, потреба за правницима била је императив, па је и логично да су пре других организоване студије права.

Од 1850. године, правном факултету се додаје још једна година, тако да студије права трају, као и на другим европским факултетима три године. Тако Србија постаје део Европе. Програм студија је био урађен по угледу на европске правне факултете, јер су професори који су били ангажовани на српском правном факултету своја знања стицали студирајући на европским универзитетима.

Јован Стерија Поповић као први професор права

Као „дејствителни” професор права, Јован Стерија Поповић је, као основни, предавао најважнији теоријски предмет „Природно право”. Материја обухваћена предметом Природно право била je подељена у одређене целине. Према белешкама сачуваним са Стеријиних предавања, распоред je био следећи: у првом семестру изучавано je Право природно приватно безусловно, Право природно деловно и Природно право особено дружевно. У другом семестру се изучавало Право природно државно, које je било најобимније и захтевало највише времена и Право природно народно.

Јован Стерија ПоповићЈован Стерија Поповић

Своја предавања професор Поповић припремао je озбиљно и систематски, користећи обимну литературу, углавном на латинском и немачком језику. Крај XVIII и почетак XIX прожет je идејама рационализма у свим сферама. Школован на тим идејама професор Поповић их je уградио у своја предавања и тако преносио и на своје студенте. Тако су слободоумне идеје француске револуције биле презентоване студентима Лицеума у Крагујевцу и касније у Београду. Наравно, да није било једноставно износити идejе у оној мери која je била довољна да оправда државноправно уређење младе државе, Кнежевине Србије. Професору Поповићу je то пошло за руком. Јован Стерија Поповић своју улогу просвећивања омладине, и то правном тематиком, схватао је јако озбиљно. О томе сведоче белешке са предавања које могу чинити својеврсну прву књигу систематизованих знања „Природно право”. Своја предавања и књигу систематизовао је на исти начин. Треба истаћи да уводни део има изузетно велики значај јер открива основу његове природно-правне мисли, тј. његово схватање права уопште. Та схватања доносе, у још увек и духовно неразвијеној средини, просвећене идеје ослоњене на великана друштвене мисли Имануела Канта. Након увода, први део бави се теоријом права и основама приватног права, док други проучава теорију државе и међународно право.

Када се говори о првим професорима, ваља поменути и оне друге блиске правној вештини. Константин Бранковић био је професор филозофије на Лицеју. Пре него што је прешао као професор реторике у Гимназију, 1837. године, школовао се у Сегедину где је завршио филозофију, потом у Пешти годину дана права и Карловачку богословију. Поред професуре на Лицеју од самог почетка 1838. наставио је да се бави наставом и на Великој школи, био је ректор у више наврата, члан предходнице Српске академије наука и уметности – „Друштва српске словесности” и других угледних друштава. Атанасије Теодоровић, чувени директор, исто Гимназије у Крагујевцу, предавао је Општу историју и Филозофију. Касније је радио у Апелационом суду и био секретар Министарства правосуђа. Његов живот обележили су чести сукоби са кнежевом околином па није имао увек лак пут иако је био свестрани аутор омиљен међу студентима, које је поред поменутих дисциплина подучавао и певању.

Димитрије Матић – Понос Лицеја

За три године рада (1838–1841) на Лицеју у Крагујевцу школовало се 89 ђака. Претежно су то били свршени ђаци Гимназије и Војне школе који су се, спремајући се за државну службу и даље изазове, ухватили у коштац са наредним степеником знања. Била су то махом деца кнежевих чиновника, трговаца, мање сељака, а одражавала су жељу да се за ратне заслуге, стеченим знањем, награде часном државном службом. Један од њих, са правом назван поносом Лицеја, Димитрије Матић, прави је пример значаја овог училишта за развој државе. Рођен је у Руми, из које касније прелази у Крагујевац где завршава Лицеј 1841. године. Након тога своје школовање допуњује у Лајпцигу, где студира права и докторира филозофију.

Димитрије Матић Димитрије Матић 

Његова блистава каријера и допринос који је дао градњи модерне Србије средином 19. века показују прави значај Лицеја за младу, тек ослобођену државу. Остала је упамћена активна улога коју је имао у бурним догађајима Мајске скупштине. Након тога предаје Државно и Грађанско право. За своје успехе добија признање и за живота када је изабран за члана Друштва српске словесности и Српског ученог друштва. Његова професорска каријера нажалост није дуго трајала. Због модерних, превише просвећених ставова за Србију тога времена, заједно са Костом Цукићем и Ђорђем Ценићем уклоњен је из наставе. То га, међутим, није поколебало. Своју каријеру наставио је да гради, упоредо доприносећи изградњи институција младе државе. Вршио је функције министра просвете и министра спољних послова, а изузетан допринос дао је оснивању прве учитељске школе, имајући у виду значај стручне оспособљености оних који имају задатак да просвете омладину.

О значаjу клице високог образовања која је посeјана у Крагујевцу говоре и прве организоване форме гимназијалаца и лицејаца.

II ОСНИВАЊЕ ОДЕЉЕЊА БЕОГРАДСКОГ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА У КРАГУЈЕВЦУ

Иако Правни факултет у Крагујевцу (2016. године) слави 40 година свог постојања, архива и стари списи говоре да изучавање права у Крагујевцу има традицију која je много дужа од четири деценије и да су корени Правног факултета негде у далекој прошлости. У време 1838. године, када је у Крагујевцу, Милошевој престоници, основан Лицеј књажевства сербског. Само две године након оснивања, већ 1840. године, на Лицеју се формира и „Правословно” одељење, претеча правних школа и место које се сматрало круном образовања које се у тадашњој Србији могло добити.

„Правословно” одељење доводи у Крагујевац неке од најумнијих Срба тога времена, а млади интелектуалци долазе у овај град да би стицали знања која су им до тада била доступна само у Европи.

Оснивање Правног факултета у Крагујевцу

Када je престоница премештена у Београд, са њом одлази и Лицеј, па се на оснивање нових високих школа морало дуго чекати. Више од једног века, до седамдесетих година прошлог века.

Седамдесетих година прошлог века Крагујевац je поново на прекретници. Развија се индустрија, град постаје престоница српске привреде. Међутим, без школованог кадра нагли развој Крагујевца не би био дугог века.

Са таквим уверењем и очекивањима, као што је некада 1838. године било, 1972. године Правни факултет из Београда оснива одељење Правног факултета у Крагујевцу.

26. јула 1972. године Општина Крагујевац и Правни факултет у Београду, закључују уговор „о финансирању рада Одељења Правног факултета у Београду, са седиштем у Крагујевцу”. Општина се Уговором обавезала да ће одмах „обезбедити средства за нормалан рад Одељења” и то тако што ће факултету у настајању одмах обезбедити простор на коришћење: „део зграде бивше Учитељске школе, са потребним припадајућим просторијама у укупној површини од око 2.500 квадратних метара”, као и потребна финансијска средства за редовну делатност. Са друге стране Правни факултет у Београду обавезао се да ће да „благовремено организује и редовно одржава наставу и испите на Одељењу...”

Свечани почетак прве школске године одржан je 23. октобра 1972. године.

Колико je отварање Одељења било од важности за град, сведочи и то да je ова свечаност уврштена у програм Октобарских свечаности.

Зграда бивше Учитељске школе у којој је почело са радом Одељење почело са радом

Зграда бивше Учитељске школе у којој је почело са радом Одељење почело са радом

III ОСАМОСТАЉИВАЊЕ ОД ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА ИЗ БЕОГРАДА

Осамостаљивање Одељења

Упоредо са научним радом и наставом, тадашњи колектив ради на стицању услова да се Одељење осамостали од београдског факултета и настави рад као Правни факултет у Крагујевцу.

За ту сврху састављен je и документ „Преглед услова за издвајање ООУР „Правни факултет Београд - Одељење Крагујевац”, у Крагујевцу из састава Радне организације „Правни факултет Универзитета у Београду”, Београд и оснивање Правног факултета у Крагујевцу.

У поменутом Прегледу услова за осамостаљивање стоји и да „Правни факултет у Крагујвцу не треба да буде копија Правног факултета у Београду, нити било ког другог факултета у земљи, него треба да има сопствену физиономију и нарочито да задовољава посебне потребе друштва у правничким кадровима поред формирања општег типа правника.

У том циљу посебна пажња је поклоњена неговању области самоуправљања и права индустријске својине и ауторског права. Посебно област права индустријске својине и ауторског права добија на значају, као дисциплина и област којој у тадашњој Југославији није дата посебна пажња и чијем се изучавању до тада не прилази на један систематски начин.

Поступак осамостаљивања Одељења и оснивања Правног факултета у Крагујевцу практично је почео 13. 01. 1976, када је донета Одлука о осамостаљивању одељења и оснивању Правног факултета са седиштем у Крагујевцу. Дан касније, надлежни орган Правног факултета из Београда је потврдио ову одлуку крагујевачког одељења.

На тој београдској седници говорио je и оснивач крагујевачког факултета и дотадашњи управник одељења, проф. др Живомир Ђорђевић, који je изразио посебну захвалност београдском факултету на помоћи приликом оснивања факултета у Крагујевцу и изразио жељу да та помоћ и даље траје јер ће Правни факултет у Крагујевцу желети да остане у тесној вези са београдским факултетом. Без обзира што ће сарађивати и са другим факултетима у земљи „увек ће остати упућен, због географских и других разлога, пре свега на сарадњу са Правним факултетом у Београду”. Проф. др Борислав Благојевић, као председник Збора заједнице радних људи београдског Правног факултета, истакао је да ће „оснивањем Правног факултета у Крагујевцу, наша земља, и посебно Шумадија, бити богатија за још једну високошколску установу. Правни факултет у Београду ће и у будуће, као и до сада, пружати помоћ одељењу, односно Правном факултету у Крагујевцу, а то ће чинити, ако буде било потребно, чак и на уштрб својих интереса.”

Секретаријат за образовање и науку Републике Србије 28. јуна 1976. године донео је решење којим се потврђује оснивање факултета у Крагујевцу.