pravniKG

Правни факултет Универзитета у Крагујевцу има формулисану стратегију обезбеђења квалитета на студијском програму Докторских академских студија, која је део система квалитета Факултета. Самовредновање је саставни део стратегије обезбеђења квалитета и спроводи се у интервалима од највише три године, на начин предвиђен Правилником о квалитету и самовредновању. Контрола квалитета подразумева процену испуњености сваког од стандарда за самовредновање и оцењивање квалитета високошколских установа, који су дати у „Правилнику о стандардима за самовредновање и оцењивање квалитета високошколских установа“, усвојеном од стране Националног савета за високо образовање.

Контролу квалитета студијског програма докторских академских студија на Факултету спроводи Комисија за обезбеђење и унапређење квалитета и Поткомисија за праћење и унапређивање студирања, састављену из реда наставника, сарадника, ненаставног особља и студената. Комисија подноси извештај о самовредновању студијског студијског програма Докторских академских студија према „Упутству за припрему извештаја о самовредновању“, које је издала Комисија за акредитацију. Правни факултет у Крагујевцу спроводи у пракси утврђену стратегију обезбеђења квалитета и у том циљу предузима потребне активности за реализацију стратегије обезбеђења квалитета и предузима корективне мере за отклањање уочених неправилности и недостатака.

Контрола квалитета студијског програма Докторских академских студија подразумева редовно праћење, као и предузимање мера за унапређење квалитета курикулума, наставе, наставника, оцењивања студената, уџбеника и литературе. Стратегија обезбеђења квалитета садржи све елементе предвиђене стандардом 1, и доступна је јавности на веб-страници факултета:

У контроли квалитета докторских академских студија обезбеђена је активна улога студената кроз учешће студената у раду Комисије и Поткомисије, учешћем у раду органа управљања Факултета, као и прибављањем мишљења студената о квалитету студијског програма анонимним анкетирањем.

Евиденција:

Правни факултет Универзитета у Крагујевцу има краткорочни и дугорочни план и буџет предвиђен за реализацију научно-истраживачког рада. У циљу остваривања услова за извођење научно-истраживачког рада, Факултет у складу са планом научно-истраживачке делатности, финансијским планом и општим актима Факултета одобрава и финансира научно-истраживачке пројекте. Средства за реализацију Докторских академских студија могу бити обезбеђена и у сарадњи са другим високошколским установама, акредитованим научним установама, државним органима и организацијама и међународним организацијама.

За извођење студијског програма Докторских академских студија Факултет обезбеђује одговарајуће људске, просторне, техничко-технолошке, библиотечке и друге ресурсе који су примерени карактеру студијског програма и броју студената.

Факултет је смештен у згради површине 8.431,74м2, од којих користи 6.700,00 м2. Простор је довољан по површини, структури и квалитету да омогући несметану реализацију студијског програма.

Факултет обезбеђује одговарајућу техничку опрему за одвијање наставног процеса и информисање, посредством рачунарске мреже.

Факултетска библиотека располаже са много више од 100 потебних библиотечких јединица релевантних за извођење студијског програма.

Сви предмети су покривени одговарајућом литературом чији су аутори универзитетски наставници.

Факултет је обезбедио свим наставницима и стручним службама одговарајућу опрему и софтвер. Студентима Докторских академских студија омогућено је коришћење или приступ опреми за научно-истраживачки рад.

Факултет је укључен у академску мрежу па је тако студентима, у интернет сали, Библиотеци и компјутерској учионици доступна могућност коришћења савремених средстава и извора информација.

Простор

- сала - А-4
- компјутерска сала-хол (први спрат)
- читаоница - у библиотеци

Евиденција:

Факултет има дефинисане критеријуме за избор наставника са пуним радним временом и они су уређени Статутом Факултета и Правилником о начину и поступку заснивања радног односа и стицању звања наставника Универзитета у Крагујевцу. Услови и поступак избора наставника задовољавају критеријуме јавности и доступности оцени стручне и шире јавности.

Научна и стручна оспособљеност наставног особља испољава се кроз број објављених књига, монографија и научних радова, менторству у изради докторских дисертација и магистарских теза, учешћу на научним скуповима, учешћу у научним пројектима, учешћу у редакционим и научним одборима међународних и домаћих часописа, учешћу у законодавним телима итд.

За реализацију докторских студија Факултет је обезбедио наставнике који испуњавају услове утврђене Правилником о стандардима и поступку за акредитацију високошколских установа и студијских програма (“Сл. гласник РС“, бр. 106/2006, 112/2008, 70/2011, 101/2012 и 13/2014). Квалитет и компетенција наставника доказују се бројем остварених 12 бодова радовима категорије: М11, М12, М13, М14, М21, М22, М23, М24, М31, М32, М33, М34 и М51, што се може видети у Књизи наставника.

Ментор мора остварити најмање 24 бода, и то: најмање 4 бода у часопису са листе , или у часопису категорије М24; најмање 20 бодова за радове категорије М31, М32, М33, М34 и М51, с тим да радови категорије М31, М32, М33 и М34 доносе највише 20% потребних бодова. што се може видети у Књизи ментора. Ментор може да води највише пет доктораната истовремено.

Укупан број наставника који су укључени у овај студијски програм је 31, од чега је у радном односу на Факултету 31 (редовних 14, ванредних професора 11, доцената 6). Преостали кадар Факултет обезбеђује закључењем уговора о радном ангажовању, под условима предвиђеним Статутом Факултета. Услове за менторство испуњава 23 наставника.

Евиденција:

Оцењивање и напредовање студената на студијском програму докторских студија врши се у складу са Правилником о докторским студијама Факултета, који представља јавно доступан документ (вебсајт). Оцењивање студената врши се непрекидним праћењем рада студената. Испити се полажу у писаној форми (израда семинарских, односно студијско-исраживачких радова) или усмено.

Студенти напредују и савлађују студијски програм испуњавањем предиспитних обавеза и полагањем испита, при чему сваки предмет студијског програма има унапред одређен број ЕСПБ и унапред предвиђен начин оцењивања. Испити се полажу уколико је студент испунио своје предиспитне обавезе. Завршна оцена на испиту формира се на основу поена стечених испуњавањем предиспитних обавеза и полагањем испита. Расподела предиспитних и испитних поена и начин оцењивања детаљно су предвиђени Планом рада на предмету, који усваја Наставно научно веће пре почетка семестра у коме се реализује предмет из студијског програма. У току наставе (израдом семинарских радова, решавањем есејима, анализом студије случаја) студент може положити најмање 30%, а највише 70% градива из предмета.

Студенти напредују и стицањем ЕСПБ учешћем у студијском истраживачком раду којим се оспособљавају за самосталну реализацију научних истраживања, представљање резултата научног истраживања на домаћим и међународним научним скуповима и на објављивање резултата на научним скуповима. Број ЕСПБ сваког елемента студијског програма је утврђен на основу радног оптерећења студента, применом унапред прихваћене јединствене методологије за све предмете.

Дисертација је завршни део студијског програма докторских студија и она заједно са студијским истраживачким радом који је у њеној функцији носи 90 ЕСПБ. Дисертација представља изворан и самосталан научно-истраживачки рад, који доприноси развоју научне мисли, и који сведочи о способностима студента да делује у одређеној научној области као самостални истраживач. Остварени научни допринос се процењује са најмање једним научним радом објављеним или прихваћеним за објављивање у релевантном међународном часопису или часопису са листе министарства надлежног за науку, у коме су објављени резултати појединих области истраживања теме докторске дисертације. Начин и поступак припреме и одбране дисертације уређен је Правилником о пријави, изради и одбрани докторске дисертације Универзитета у Крагујевцу, којим се дефинише прихватање теме за дисертацију, оцена урађене дисертације и испуњеност услова за приступање јавној усменој одбрани.

Евиденција:

С обзиром на простор, кадровске потенцијале, опремљеност библиотеке и техничка средства, Правни факултет у Крагујевцу може да прими до 30 студената докторских студија.

Право уписа на докторске студије има лице које је завршило:

- на Правном факултету Универзитета у Крагујевцу мастер академске студије и стекло звање мастер правник остваривши најмање 300 ЕСПБ са најмање просечном оценом 8,00 и на основним и на мастер академским студијама и које познаје један од страних језика у мери да може користити релевантну страну литературу;

- на Правном факултету Универзитета у Крагујевцу основне студије и стекло звање дипломираног правника (VII-1 степен), са најмање просечном оценом 8,00 и које познаје један од страних језика у мери да може користити релевантну страну литературу;

- студије на неком другом правном факултету, под истим условима који важе за студенте Правног факултета Универзитета у Крагујевцу, ако су наставни планови, програми и уџбеничка литература комплементарни са наставним планом, програмом и уџбеничком литературом Правног факултета у Крагујевцу. Подударност програма и литературе утврђује Наставно-научно веће Факултета, с тим да може одобрити упис ових лица и под условом да положе одређене испите, који им се одређују у зависности од претходно завршеног другог правног факултета и уже научне области на коју конкуришу;

- друге мастер академске студије, односно универзитетске основне студије (VII-1 степен) из друштвено-хуманистичких и сродних наука, ако испуњава услове у погледу просечне оцене (најмање 8,00) и знања једног страног језика у мери да може користити релевантну страну литературу, под условом да положи одређене испите из програма студија права, које одреди Научно-наставно веће, на предлог одговарајуће катедре;

- кандидати који имају академски степен магистра наука, без пријављене докторске дисертације у складу са одредбом чл. 128. Закона о високом образовању. Ови кандидати се уписују у пети семестар докторских студија;

- одговарајуће специјалистичке академске студије остваривши најмање 300 ЕСПБ са најмање просечном оценом 8,00 и на основним и на специјалистичким академским студијама и које познаје један од страних језика у мери да може користити релевантну страну литературу.

Мерила за редослед кандидата су: општа просечна оцена на свим претходним нивоима студија, дужина студирања на претходним нивоима студија и оцена са интервјуа. Наставно веће одређује расподелу бодова по наведеним мерилима.

Евиденција:

Програм докторских студија одликује висок квалитет знања. Проучавајући правне институте односно правна питања, докторанти стичу знања о актуелним позитивноправним и упоредноправним решењима, правно-теоријској анализи, историјскоправној димензији, различитим ставовима домаће и стране правне теорије, као и о проблемима са којима се суочава домаћа и упоредна судска пракса.

Програм одликује савременост знања. Савременост се постиже информисањем о најновијим законским решењима у домаћем и упоредном праву и праву Европске Уније, о унификацијама правних правила на међународном нивоу, праћењем стања домаће и стране правне теорије и судске праксе, како би се докторантима указало на стално еволуирање правних појмова и института у складу са променама у реалном животу и са развојем научне мисли. Савременост се огледа и у новом приступу и методама у раду са докторантима и у њиховом подстицању на самостално истраживање, анализирање, уочавање нових проблема, критичко и студиозно размишљање.

Факултет сарађује са домаћим и иностраним правним факултетима из европског образовног простора у циљу осавремењавања својих студијских програма.

Програм је целовит и свеобухватан у смислу да докторанти полагањем обавезних и изборних предмета стичу целовита и повезана знања из проучаване уже научне области. Програм је усаглашен са основним и дипломским академским студијама, јер се надовезује на стечена знања, тако што их продубљује и допуњава новим знањима.

Програм докторских студија је упоредив (што представља предуслов за мобилност студената) са акредитованим програмима бројних иностраних правних факултета који припадају европском образовном простору, од којих наводимо:

1. Правни факултет Универзитета у Загребу, (http://www.pravo.unizg.hr/fakultet/propisi/pravilnik_posdip_stud)

2. Правни факултет Универзитета у Љубљани, (http://www.pf.uni-lj.si/podiplomski-studij/doktorski-studij/)

3. Правни факултет Универзитета у Бечу, (http://www.juridicum.at/index.php?id=41)

Програм докторских студија је усаглашен у погледу услова уписа, преласка у наредну годину, стицања дипломе, трајања студија и начина студирања у одговарајућој мери са програмима наведених факултета, са европским стандардима који проистичу из Болоњске декларације и других међународно прихваћених докумената у области високог образовања, као и са упоредивим акредитованим програмима правних факултета у Србији.

Евиденција:

Докторске академске студије трају 3 школске године, односно 6 семестара и имају вредност 180 ЕСПБ. Активна настава у семестру траје 15 недеља, а свака школска година се вреднује са 60 ЕСПБ.

Програм докторских студија обухвата: активну наставу и израду и одбрану докторске дисертације. Активна настава се изводи у облику предавања и студијско истраживачаког рада. Програм докторских студија обухвата и обавезне и изборне предмете. Постоје два обавезна и 43 изборних предмета и 7 обавезни студијско истраживачких радова. Настава се на свим предметима организује као једносеместрална. Предавања из обавезних предмета се организују у првом семестру студија у трајању од по 6, односно 8 часова недељно. Изборни предмети су подељени на изборне блокове. Са листе изборних предмета студент бира три од којих се за први организује настава у првој години (други семестар), за други у другој години (трећи семестар) и за трећи у другој години (четврти семестар) докторских студија. Бодовна вредност изборних предмета је 50% од укупног броја бодова студијског програма и обухвата изборне предмете (три) и израду докторске дисертације. Што се студијског истраживачког рада тиче он обухвата: преглед, избор, прикупљање и систематизацију стручне литературе (први семестар); израду семинарског рада у другом семестру; избор теме докторске дисертације у трећем семестру; и студијски истраживачки рад који је у функцији припрема за израде и одбрану докторске дисертације, а састоји се у писању и објављивању стручних и научних радова те писању докторске дисертације (четврти, пети и шести семестар). Број часова активне наставе (и предавања и студијски истраживачки рад) је 600 у току школске године (1800 укупно) од чега часови предавања чине више од 25% односно 480 часова укупно на студијском програму. Поступак пријаве, израде и одбране докторске дисертације утврђен је Правилником о пријави, изради и одбрани докторске дисертације Универзитета у Крагујевцу.

Сваки предмет курикулума садржи назив предмета, тип предмета, семестар у којем се слуша, предуслове за похађање предмета, циљ, исходе учења, садржај предмета, препоручену литературу, методе реализације наставе, број часова активне наставе, самосталног рада студента, начин провере знања, начин оцењивања, што се може видети у Књизи предмета.

Програм докторских студија се реализује у складу са Правилником о докторским студијама.

Евиденција:

Завршетком докторских студија права студенти стичу звање доктор правних наука.

Савладавањем студијског програма докторских студија права студент стиче опште и специфичне способности које су подређене квалитетном обављању стручне и научне делатности.

Програм докторских студија омогућава студентима да систематски и темељно упознају научну област докторских студија за коју се определе, упознају и критички сагледају актуелна знања научне области докторских студија и потпуно упознају релевантне методе истраживања. Такође, докторске студије обезбеђују темељно познавање домаћих и међународних актуелних прописа релевантних за научну област докторских студија.

Докторске студије омогућују самостално решавање практичних и теоријских правних проблема, давање аналитичких одговора на актуелна питања правне науке и праксе. Ове студије дају могућност повезивања знања из сродних правних и других научних области и њихову примену, способност критичке анализе, евалуације и синтезе нових идеја. Студенти ће бити способни да уочавају и постављају оригиналне и нове истраживачке проблеме, да перманентно и критички прате савремена достигнућа у изабраној научној области, да самостално израде научни рад на основу сопственог истраживања, да делују креативно и независно. Уз то, моћи ће да компетентно и научно аргументовано дискутују, истражују и презентују резултате свог научног рада, који доприносе развоју научне мисли, пренесу стручна знања и идеје колегама и да се укључе у међународне пројекте.

Студенти ће поштовати академски и професионални кодекс, етичке принципе истраживања и бити одговорни друштвеној заједници.

Свршени студент, зависно од изабраних изборних предмета, стиче следеће специфичне способности:
- темељно познавање и разумевање проблематике следећих ужих области: грађанскоправне, пословноправне, кривичноправне, међународноправне, правноекономске, јавноправне и теоријскоправне, римског права, о историје државе и права;
- теоријско и практично повезивање знања уже правне дисциплине са знањима из других области права и других области друштвених наука,
- критичко праћење савремених законодавних и доктринарних ставова правне науке;
- познавање принципа саопштавања својих резултата у форми научног чланка и излагања на научном скупу.

Студијски програм докторских студија има јасно дефинисанe циљеве.

Циљеви докторских студија су овладавање процесом научног и истраживачког рада, оспособљавање полазника за самостално коришћење научне литературе, стварање услова за успешан и одговоран научни рад у складу са највишим стручним и етичким стандардима, стицање актуелних знања из научне области докторских студија и представљање резултата научног истраживања на домаћим и међународним научним скуповима, објављивање резултата у научним часописима и писање и одбрана докторске дисертације. Као такви, циљеви студијског програма докторских студија су потпуно усклађени са савременим правцима у којима се развија правна наука.

Основни циљ усавршавања на Докторским академским студијама је оспособљавање студента да након завршетка студија и одбране дисертације самостално води оригинална и научно заснована истраживања и да критички процењује истраживања других. Поред тога, циљ студијског програма докторских студија је да припреми кадрове за наставни процес на правним факултетима.

Циљеви су јавно доступни на званичном вебсајту Универзитета у Крагујевцу – Правног факултета и потпуно су у складу са основним циљевима високошколске установе.

Студенти Докторских академских студија усвајају методологију научног рада и реализују истраживање које представља окосницу докторске дисертације.

У току докторских студија студенти могу бити ангажовани у наставном процесу на факултету, као и у научно-истраживачким пројектима и студијама факултета.

Страна 1 од 2